Govornik: Imâm `Abdul-`Azîz bin `Abdillâh bin Bâz

Izvor:

 

Pitanje: Koji je propis za one koji se zaklinju nečim mimo Allâha?

Odgovor: Kao što je spomenuto, zaklinjanje nečim drugim mimo Allâha je manji širk. Oni zbog toga moraju učiniti pokajanje Allâhu. Oni dakle moraju učiniti pokajanje Allâhu zbog zaklinjanja nečim drugim mimo Allâha, kao čašću, Ka`bom, životom – ili životom ili čašću nekoga drugog. Sve je to širk, ali manji, te stoga počinilac mora učiniti pokajanje Allâhu, prestati to činiti – te čvrsto odlučiti da se nikada neće povratiti tome grijehu.

Allâhov poslanik صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ je rekao:

مَنْ كَانَ حَالِفًا فَلْيَحْلِفْ بِاللَّهِ أَوْ لِيَصْمُتْ

“Ko se zaklinje, neka se zaklinje Allâhom ili neka šuti” (al-Bukharî 2679)

مَنْ كَانَ حَالِفًا فَلاَ يَحْلِفْ إِلاَّ بِاللَّهِ

“Ko se zaklinje, neka se ne zaklinje osim Allâhom” (al-Bukharî 3836)

مَنْ حَلَفَ بِغَيْرِ اللَّهِ فَقَدْ أَشْرَكَ

“Ko se zakune nečim drugim mimo Allâha, počinio je širk” (Abû Dâwûd 3251)

Obavezno je dakle zaklinjati se isključivo Allâhom, a ukoliko se neko zakune nečim mimo Allâha – postao je time mušrik manjega širka. To međutim može biti i veliki širk ukoliko u svome srcu veliča tu osobu kao što se veliča Allâh – ili vjeruje da se ta osoba može obožavati mimo Allâha. Sa takvom namjerom je to veliki širk.

Ukoliko mu je to samo uzrečica, u tome slučaju se dakle radi o manjem širku, a ukoliko smatra da je to (čime se zaklinje) u redu obožavati i dozivati mimo Allâha, da je vrijedno toga ili ukoliko u srcu to veliča kao što se veliča Allâh – u tome slučaju se radi o velikome širku.

Zaklinjanje nečim drugim mimo Allâha je dakle samo po sebi manji širk, sve dok se to stvorenje u srcu ne veliča kao što se veliča Allâh, smatra dostojnim obožavanja, dozivanja, traženja pomoći od toga, posta radi toga i slično.