Autor: Šajkh-ul-Islâm Ahmad bin Tajmijjah

Izvor: Mukhtasar-ul-Fatâwâ al-Misrijjah (1/339-340)

Svako djelo pri kojem Allâh ne pomogne roba, neizbježno se neće desiti. Ono što se ne desi preko Allâha ne dešava se nikako, a ono što se ne desi Njega radi neće ostati niti biti od koristi. Zato je On naredio robu da u svakom namazu govori:

إِيَّاكَ نَعْبُدُ وإِيَّاكَ نَسْتَعِينُ

“Samo Tebi `ibâdet činimo i samo od Tebe pomoć molimo.” (1:5)

Rob ima dva stanja:

Prvo je prije sudbine. Ovim on može moliti Allâha za pomoć, oslanjati se na Njega i obožavati Ga.

Drugo je nakon sudbine. Ovim on može veličati Allâha kada Mu je poslušan, saburati i biti zadovoljan kada bude izložen nevoljama i tražiti oprost nakon grijeha te `ibâdeta – zbog nedostataka u njemu. On treba zahvaljivati Allâhu na `ibâdetima, jer oni spadaju u Njegove darove. On gleda na sudbinu nakon što se desila nesreća i traži oprost prilikom nesreće. Allâh تَعَالَى je rekao Svome poslaniku ﷺ:

فَاصْبِرْ إِنَّ وَعْدَ اللَّهِ حَقٌّ وَاسْتَغْفِرْ لِذَنبِكَ

“Pa ti budi strpljiv – Allâhovo je obećanje Istina – i moli da ti budu oprošteni grijesi” (40:55)

مَا أَصَابَ مِن مُّصِيبَةٍ فِي الْأَرْضِ وَلَا فِي أَنفُسِكُمْ إِلَّا فِي كِتَابٍ مِّن قَبْلِ أَن نَّبْرَأَهَا إِنَّ ذَلِكَ عَلَى اللَّهِ يَسِيرٌ لِكَيْلَا تَأْسَوْا عَلَى مَا فَاتَكُمْ وَلَا تَفْرَحُوا بِمَا آتَاكُمْ

“Nema nevolje koja zadesi Zemlju i vas, a koja nije, prije nego što je damo, zapisana u Knjizi – to je Allâhu, uistinu, lahko – da ne biste tugovali za onim što vam je promaklo, a i da se ne biste previše radovali onome što vam On dadne.” (57:22-23)