Autor: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn (umro 1421)

Izvor: al-Qawl al-Mufîd (2/159-160)

Allâh je one koji ne sude po onome što je Allâh objavio opisao na tri načina:

وَمَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللّهُ فَأُوْلَئِكَ هُمُ الْكَافِرُونَ

“A oni što ne sude prema onom što je Allâh objavio, oni su baš nevjernici.” (5:44)

وَمَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أنزَلَ اللّهُ فَأُوْلَئِكَ هُمُ الظَّالِمُونَ

“Oni koji ne sude prema onome što je Allâh objavio baš su zulumćari.” (5:45)

وَمَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللّهُ فَأُوْلَئِكَ هُمُ الْفَاسِقُونَ

“Oni koji nisu sudili prema onome što je Allâh objavio – baš su prema Allahu buntovni.” (5:47)

Učenjaci imaju različita mišljenja o ovome. Neki su rekli da se svi ovi opisi odnose na istu osobu – jer je nevjernik ujedno i zulumćar i prkosni griješnik. Allâh ثَعَالَى je rekao:

وَالْكَافِرُونَ هُمُ الظَّالِمُونَ

“A nevjernici su pravi zulumćari!” (2:254)

وَأَمَّا الَّذِينَ فَسَقُوا فَمَأْوَاهُمُ النَّارُ

“A one koji su bili buntovni – čeka Vatra, u kojoj će prebivati” (32:20)

Što znači nevjernike.

Takođe je rečeno da se radi o različitim ciljnim grupama i da svaki opis važi za odgovarajuću sudsku grupu. Ovo je ispravno mišljenje.

Onaj ko ne sudi po onome što je Allâh objavio je nevjernik u tri slučaja:

1 – Ukoliko smatra da je dozvoljeno suditi nečim drugim mimo onoga što je Allâh objavio. Dokaz za to su Allâhove ثَعَالَى riječi:

أَفَحُكْمَ الْجَاهِلِيَّةِ يَبْغُونَ

“Zar oni da traže da im se kao u pagansko doba sudi!?” (5:50)

Svi propisi koji se razlikuju od Allâhovog propisa spadaju u džâhilijjetske propise – jer vlada jasna saglasnost da nije dozvoljeno suditi na drugi način mimo onoga što je Allâh objavio. Onaj ko dozvoljava suđenje nečim drugim mimo onoga što je Allâh objavio se suprotstavio jasnoj saglasnosti muslimana – i on je nevjernik, otpadnik. Isto važi i za onoga ko smatra da su blud i alkohol dozvoljeni u islâmu – ili da su hljeb i mlijeko zabranjeni.

2 – Ukoliko smatra da su drugi zakoni jednaki sa Allâhovim zakonom.

3 – Ukoliko smatra da su drugi zakoni bolji od Allâhovog zakona. Dokaz za to su Allâhove ثَعَالَى riječi:

وَمَنْ أَحْسَنُ مِنَ اللّهِ حُكْمًا لِّقَوْمٍ يُوقِنُونَ

“A ko je od Allâha bolji sudija narodu koji čvrsto vjeruje?!” (5:50)

Pa ako je Allâh najbolji i najmudriji sudija, onda je nevjernik onaj ko smatra da je drugi zakon jednak sa Allâhovim zakonom ili čak i bolji – jer je porekao ono što stoji u Qur’ânu.

Onaj ko ne sudi po onome što je Allâh objavio je zulumćar ukoliko smatra da je Allâhov zakon najbolji i najkorisniji za ljude i zemlje i da ga je obavezno implementirati – ali ipak ne sudi po njemu iz mržnje i prezira prema onome kome se presuđuje. Ovakva osoba je zulumćar.

Onaj ko ne sudi po onome što je Allâh objavio je prkosni griješnik ukoliko to ne čini iz strasti – a smatra da je Allâhov zakon istina. On međutim sudi nečim drugim iz strasti. To podrazumijeva da sudi na taj način iz ljubavi prema onome čime sudi – a ne iz mržnje prema Allâhovom zakonu ili da bi nekome naškodio. Primjer toga je da presudi u nečiju korist nakon što je podmićen ili zato što je dotični njegov srodnik ili prijatelj, ili zato što ima drugi motiv i slično – a smatra da je Allâhov zakon nabolji zakon i da ga je obavezno implementirati. Ovakva osoba je prkosni griješnik – iako je ujedno i zulumćar. Prikladnije ga je međutim nazvati prkosnim griješnikom.