Autor: Šajkh Sulajmân bin `Abdillâh Abâl-Khajl

Izvor: Wasâjâ wa Tawdžîhât li Tullâb-il-`Ilm, strana 6-7

Ibn Mas`ûd رَضِيَ اللهُ عَنْهُ je rekao:

“Ljudi će biti na dobru sve dok budu uzimali znanje od svojih velikih, pouzdanih i učenih. Kada budu uzimali znanje od malih i zlih, propast će.”

al-Khatîb al-Baghdâdî رَحِمَهُ اللهُ prenosi da je Ibn Qutajbah رَحِمَهُ اللهُ bio upitan o značenju prethodne predaje, na što je odgovorio:

“Bit će na dobru sve dok njihovi učenjaci budu stari ljudi – a ne mladići.”

Nakon toga je objasnio svoje tumačenje i rekao:

“Starac je izgubio užitak mladosti, tvrdoglavost, užurbanost i glupoću – a stekao iskustvo i zrelost. Njegovo znanje nije infiltrirano sumnjom. Ne savladava ga strast. Ne namamljuje ga svirepost. On ne postaje šejtanova žrtva kao mladi. Sa godinama dolazi veličanstvo, dostojanstvo i plemenitost. Mladić može biti izložen svemu od čega je starac zaštićen. Kada se to desi pa on izda fetvu, time prouzrokuje i svoju propast i propast drugih.” [Nasîhatu Ahl-il-Ahadîth, strana 7]

Hâfidh Ibn Radžab al-Hanbalî رَحِمَهُ اللهُ je rekao:

“Iskušani smo neukim ljudima koji misle da su potonji pojedinci koji mnogo pričaju učeniji od ranijih generacija. Neki misle da je onaj ko mnogo piše i priča učeniji od svih ashaba i onih koji su došli poslije njih. Mnogi potonji ljudi su ovim iskušani. Oni misle da je onaj ko mnogo priča i raspravlja o vjerskim stvarima učeniji od onoga ko nije takav. Čovjek mora znati da, samo zato što neko mnogo priča – to ne znači da je učeniji od osobe koja nije takva.” [Bajân Fadhl `Ilm-is-Salaf `alâ `Ilm-il-Khalaf, strana 38-40]