Govornik: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn

Izvor:

 

Pitanje: Ja sam učitelj historije, i ponekad se desi da o izvjesnim ličnostima pričam na loš način. Da li se to smatra ogovaranjem?

Odgovor: Učenjaci رَحِمَهُم اللَهُ su uvijek spominjali ljude i na dobar i na loš način. Sve dok je svrha objašnjavanje stanja te osobe, to je u redu. Ovdje međutim treba navesti vrlo bitnu stvar, a to je da nije dozvoljeno pričati o ratovima i sukobima koji su se desili između ashaba رَضِيَ اللَهُ عَنْهُم. U `Aqîdu Ahl-us-Sunnah wal-Džamâ`ah spada šutnja o razdoru među ashabima.

Primjer toga je ono što se desilo između `Alîja bin Abî Tâlib i Mu`âwije رَضِيَ اللَهُ عَنْهُمَا. Nije dozvoljeno ulaziti u to – kao što je `Umar bin `Abdil-`Azîz rekao:

“Allâh je očistio naše sablje od njihove krvi, te nam je stoga obavezno da od njih očistimo naše jezike.”

Ukoliko osobi, čitajući historiju, postane jasno da je `Alî bin Abî Tâlib bio bliži istini od Mu`âwije, takođe treba imati u vidu da su obojica bili Mudžtahidi (oni koji imaju pravo na Idžtihâd) – a Mudžtahid može i biti u pravu i pogriješiti. Ukoliko se Mudžtahîd iz ovoga Ummeta potrudi da zaključi ispravan propis ali pogriješi – on za to ima potpunu nagradu. Allâhov poslanik صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم je rekao:

إِذَا حَكَمَ الْحَاكِمُ فَاجْتَهَدَ ثُمَّ أَصَابَ فَلَهُ أَجْرَانِ، وَإِذَا حَكَمَ فَاجْتَهَدَ ثُمَّ أَخْطَأَ فَلَهُ أَجْرٌ

“Kada sudija presuđuje pa vlastitim naporom presudi i pogodi – imat’ će za to dvije nagrade, a ukoliko presuđuje pa vlastitim naporom presudi ali pogriješi – imat’ će jednu nagradu.” (al-Bukhârî 7352 i Muslim 1716)

Ovakve stvari, kao ono što se desilo između ashaba, nije dozvoljeno širiti među studentima, jer to može dovesti do toga da se kod čovjeka pojave loše misli o nekim ashabima – što je vrlo opasno. Mi volimo sve ashabe, iako neke smatramo boljima od drugih. Uprkos tome ih sve voimo, i ni o kojima od njih ne pričamo na loš način.