Autor: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn (umro 1421)

Izvor: Fiqh-ul-`Ibâdât, strana 449-450

Propisano je da se Qurbân kolje u mjestu onoga koji kolje. Allâhov poslanik صَلَّىٰ ٱللَّٰهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ je svoje životinje žrtvovao u svom mjestu i među svojim ashabima. Životinje su se vodile na mjesto obavljanja namaza gdje su se žrtvovale. Ovako se radilo da bi se pokazali Allâhovi عَزَّ وَ جَلَّ obredi.

Slanje novca u daleke zemlje znači da se ovaj obred iskorjenjuje i sakriva od muslimana. Ukoliko ljudi šalju svoje klanje Qurbâna na druga mjesta, ovaj ritual neće biti vidljiv u zemlji, a zemlja će biti nepravedno lišena klanja Qurbâna, iako je ovo djelo jedan od Allâhovih عَزَّ وَ جَلَّ obreda.

Pored toga se gubi slijedeće:

1 – Direktno klanje onoga ko kolje životinju. Bolje je i Sunnah je da osoba lično kolje. Allâhov poslanik صَلَّىٰ ٱللَّٰهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ  je tako radio kada je klao svojim vlastitim rukama.

2 – Čovjek ne jede od onoga što je zaklano, a to je Sunnah. Allâhov poslanik صَلَّىٰ ٱللَّٰهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ  je naredio da se jede od onoga što je zaklano. To je takođe naredio i Allâh kada je rekao:

فَكُلُوا مِنْهَا وَأَطْعِمُوا الْبَائِسَ الْفَقِيرَ

»Jedite meso njihovo, a nahranite i siromaha ubogog!« (22:28)

Ovim se naređuje da se jede od svakoga klanja koje se izvrši da bi se približilo Allâhu. Kada je Allâhov poslanik صَلَّىٰ ٱللَّٰهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ žrtvovao 100 deva tokom Oproštajnog Hadždža, lično je zaklao 63. Nakon toga je pustio da `Alî رَضِيَ ٱللَّٰهُ عَنْهُ‎ zakolje ostatak i da podijeli meso narodu. Nakon toga je naredio da se od svake deve uzme komad mesa i stavi u lonac. To meso se zatim pripremilo i on ga je jeo i pio njegovu čorbu. Ovo dokazuje da se treba pridati velika pažnja jedenju životinje koja se žrtvuje.

Osobi je dozvoljeno pustiti da neko drugi zakolje žrtvu za njega, pod uslovom da se klanje obavlja u njegovoj kući, ili barem u njegovom mjestu, čemu on prisustvuje i jede od toga. Na taj način će vjerski obred biti vidljiv.

Pored toga treba znati da svrha klanja nije samo meso. Allâh تَعَالَى je rekao:

لَن يَنَالَ اللَّهَ لُحُومُهَا وَلَا دِمَاؤُهَا وَلَكِن يَنَالُهُ التَّقْوَى مِنكُمْ

»Do Allâha neće doprijeti meso njihovo i krv njihova, ali će Mu stići iskreno učinjena dobra djela vaša.« (22:37)

Allâhov poslanik صَلَّىٰ ٱللَّٰهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ je rekao o onome ko zakolje Qurbân prije Bajram namaza:

فَإِنَّمَا هُوَ لَحْمٌ يُقَدِّمُهُ لأَهْلِهِ

»To je samo meso koje je donio svojoj familiji.« (al-Bukhârî 5560 i Muslim 1961)

On صَلَّىٰ ٱللَّٰهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ je rekao Abû Burdi:

شَاتُكَ شَاةُ لَحْمٍ

»Tvoja ovca je samo meso.« (al-Bukhâri 5556 i Muslim 1961)

Allâhov poslanik صَلَّىٰ ٱللَّٰهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ je dakle pravio razliku između klanja Qurbâna i mesa.

Pored toga učenjaci kažu da, ukoliko bi osoba poslala meso od 100 deva, to ne bi moglo zamijeniti jednu žrtvovanu ovcu. To dokazuje da je klanje Qurbâna djelo kroz koje se približava Allâhu prije nego što se posvećuje pažnja upotrebi mesa.