Govornik: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn (umro 1421)

 

 

Pitanje: Neki ljudi koriste hadis Allâhovog Poslanika صلى الله عليه  و سلم, kada je rekao Abû Bakru:

لَسْتَ مِمَّنْ يَصْنَعُهُ خُيَلاَءَ

»Nisi od onih koji to čine zbog gordosti« (al-Bukhârî 5784)

kao dokaz da spuštanje odjeće ispod članaka nije zabranjeno ako se ne radi iz oholosti. Kako da mu odgovorimo?

Odgovor: Odgovaramo mu riječima Allâhovog Poslanika صلى الله عليه  و سلم:

مَا أَسْفَلَ مِنَ الْكَعْبَيْنِ مِنَ الإِزَارِ فَفِي النَّارِ

»Ono što je ispod članaka, dio Izâra (ili dio tijela ispod njih) će biti u Vatri.« (al-Bukhârî 5787)

لاَ يَنْظُرُ اللَّهُ إِلَى مَنْ جَرَّ ثَوْبَهُ خُيَلاَءَ

»Allâh neće pogledati onoga ko iz gordosti vuče svoju odjeću.« (al-Bukhârî 5783)

a Abû Bakr رضي الله عنه je rekao:

يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَحَدَ شِقَّىْ إِزَارِي يَسْتَرْخِي، إِلاَّ أَنْ أَتَعَاهَدَ ذَلِكَ مِنْهُ

»Allâhov Poslaniče, jedna strana moga izara, i pored moje pažnje popusti« (al-Bukhârî 5784)

To se dakle dešavalo nehotice, ali je ipak pazio na to.

Allâhov Poslanik صلى الله عليه  و سلم je rekao:

لَسْتَ مِمَّنْ يَصْنَعُهُ خُيَلاَءَ

»Nisi od onih koji to čine zbog gordosti« (al-Bukhârî 5784)

Stoga kažemo čovjeku: Ako je tvoje stanje kao stanje Abû Bakra, da ne namjeravaš da tvoja odjeća bude spuštena ispod članaka, već ti se povremeno spusti a ti je podižeš, i ako ti je Allâhov Poslanik صلى الله عليه  و سلم posvjedočio da to ne radiš iz oholosti, onda je to prihvatljivo. Kako će mu međutim to biti moguće?

On i njemu slični su od onih koji raspravljaju neistinom da bi njome poništili istinu. Oni se oslanjaju na dvosmislene tekstove, a zanemaruju jasne i precizne, kao onaj, koji, kada mu se kaže da način kupoprodaje koji praktikuje nije dozvoljen i da o tome upita učenjake, odgovori ajetom:

يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تَسۡـَٔلُواْ عَنۡ أَشۡيَآءَ إِن تُبۡدَ لَكُمۡ تَسُؤۡكُمۡ

»O vi koji vjerujete, ne zapitkujte o onome što će vam pričiniti neprijatnosti ako vam bude objašnjeno« (5:101)

Ajet se odnosi na vrijeme Allâhovog Poslanika صلى الله عليه  و سلم, kada su ljudi pitali o stvarima koje nisu bile zabranjene, pa bi zbog njihovih pitanja postale zabranjene, ili o stvarima koje nisu bile obavezne, pa bi zbog njihovih pitanja postale obavezne. To je ono na što se ajet odnosi. Danas je, međutim, obaveza svakog čovjeka kome je rečeno da je nešto obavezno ili zabranjeno da pita i uvjeri se u to. U ovom slučaju ne može biti opravdan neznanjem. Ako na primjer kasnije zanemari neku obavezu ili učini nešto zabranjeno, a bio je upozoren ali je to zanemario, tada ne može biti opravdan neznanjem, zbog svog nemara i nepostavljanja pitanja.