Autor: Imâm Zajn-ud-Dîn bin Radžab al-Hanbalî

Izvor: Latâ’if-ul-Ma`ârif, strana 353

U al-Musnadu i Sunan-knjigama bilježi se od Hafse da Allâhov poslanik ﷺ  nije ostavljao post na dan `šûrâ’, deset dana (Dhûl-Hidždžah) i tri dana u svakom mjesecu. Postoji međutim razilaženje po pitanju lanca prenosilaca.

Od nekih žena Allâhovog poslanika  ﷺ prenosi se da Allâhov poslanik ﷺ nije ostavljao post prvih devet dana Dhûl-Hidždžah. Jedan od onih koji je postio tih deset dana je bio Ibn `Umar رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا. Pored toga je već spomenuto da su al-Hasan, Ibn Sîrîn i Qatâdah smatrali da ih je dobro postiti. Ovaj stav ima većina, ili barem mnogi učenjaci.

U Muslimovom “as-Sahîh” se od `Â’iše رَضِيَ اللهُ عَنْهَا bilježi da je rekla:

مَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَائِمًا فِي الْعَشْرِ قَطُّ

“Nikada nisam vidjela Allâhovog poslanika ﷺ da posti tih deset dana.” (Muslim 1176)

U drugoj predaji je rekla:

“… tokom tih deset dana.”

Imâm Ahmad ima razne odgovore na ovaj hadîth:

1 – Hadîth Hafse kaže suprotno, a postoji razilaženje po pitanju lanca prenosilaca hadîtha `Â’iše. al-A`maš ga je prenio sa povezanim lancem, dok ga je Mansûr prenio preko Ibrâhîma sa prekinutim lancem. Na isti način su odgovorili i drugi učenjaci, i da, ukoliko hadîth `Â’iše negira dok hadîth Hafse potvrđuje, hadîth koji potvrđuje ide ispred hadîtha koji negira – jer osoba koja potvrđuje zna više od osobe koja negira.

2 – Hadîth `Â’iše znači da Allâhov poslanik ﷺ nije postio svih deset dana, a hadîth Hafse znači da je postio većinu (tih) dana. Na taj način treba postiti samo neke od tih dana. Ova kombinacija je ispravna prema predaji “… tih deset dana”, a nije vjerovatna, ili je čak i nemoguća prema predaji “… tokom tih deset dana”.

Ibn Sîrîn je mrzio da se kaže da se postilo tih deset dana, jer neko to može shvatiti na način da se i dan Bajrama treba postiti. Umjesto toga treba reći da se postilo tih devet dana. Kada se međutim post povezuje sa tih deset dana, misli se na post tokom vremena koje je dozvoljeno postiti.