Pobijanje Mu`attilah njihovim vlastitim principom

Autor: `Allâmah Rabî` bin Hâdî al-Madkhalî

Izvor: Šarh `Aqîdat-is-Salaf wa Ashâb-il-Hadîth, strana 63-64

Postoji izuzetno mnogo âjât u Qur’ânu koji potvrđuju Allâhov سبحانه وتعالى govor. Qur’ân je pun

قَالَ اللّهُ

“Allâh je rekao…” (5:115)

Šta znači “Allâh je rekao” ako ne znači da On govori? Allâh تبارك وتعالى je rekao:

حَتَّى يَسْمَعَ كَلاَمَ اللّهِ

“… da bi saslušao Allâhove riječi” (9:6)

وَكَلَّمَ اللّهُ مُوسَى تَكْلِيمًا

“A Allâh je sigurno s Mûsom razgovarao.” (4:164)

Ovaj âjah naglašava da Allâh govori stvarnim govorom.

Prema ovima u zabludi jezičko pravilo kaže da naglašen govor isključuje metaforiku. Oni uvijek pričaju o metaforici. Oni argumentuju sa Ahl-us-Sunnah uz pomoć metaforike. Allâh ih je međutim želio otkriti pa ih je pustio da osnivaju pravila za njihovu vlastitu zabludu. Allâh Sebe na primjer opisuje sa milošću u preko 500 âjât ne računajući ahâdîth poslanika صلى الله عليه وسلم. Na svim ovim mjestima se ponavlja i naglašava Allâhova milost. Mi ih pobijamo njihovim vlastitim principom i kažemo im da ponovljen i naglašen govor isključuje metaforiku. Vi negirate Allâhovu milost jer po vama to ukazuje na slabo srce – Allâh ih ubio! Kunem se Allâhom da se za slaboga koji postupa milostivo ne kaže da je milostiv jer je slab i nesposoban. Jedini koji se opisuje sa milošću je Moćni سبحانه وتعالى:

عَذَابِي أُصِيبُ بِهِ مَنْ أَشَاء وَرَحْمَتِي وَسِعَتْ كُلَّ شَيْءٍ

“Ja kažnjavam koga hoću, a milost Moja obuhvata sve.” (7:156)

Kako ova milost može biti kao milost stvorenja i ukazivati na slabost? Prema vašem vlastitome principu se Allâh سبحانه وتعالى opisuje sa stvarnom milošću bez metaforike. Allâh započinje Svoju Knjigu sa:

بِسْمِ اللّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ

“U ime Allaha, Svemilosnog, Milostivog!”

Sve sûre u Qur’ânu počinju tako osim at-Tawbah. Rečenica se spominje 114 puta u Qur’ânu. Na više mjesta se spominje:

الرَّحْمنِ الرَّحِيمِ

“Svemilosnom, Milostivom.” (1:3)

Vi sami kažete da ponovljen i naglašen govor isključuje metaforiku a ovdje imamo ponovljen i naglašen govor! Naglašenoga i istaknutoga govora gdje Allâh Sebe opisuje sa:

الرَّحْمنِ الرَّحِيمِ

“Svemilosnom, Milostivom.” (1:3)

je vrlo mnogo. Qur’ân počinje sa:

بِسْمِ اللّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ

“U ime Allaha, Svemilosnog, Milostivog!”

U tome se nalazi naglašavanje.

الْحَمْدُ للّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ الرَّحْمنِ الرَّحِيمِ

“Hvala Allâhu, Gospodaru svjetova. Svemilosnom, Milostivom.” (1:2-3)

U tome se nalazi naglašavanje i tako dalje.

Oni dakle nemaju dokaz u arapskome jeziku, Qur’ânu, Sunnah, razumu, prirodnome instinktu ili bilo čemu drugom. Radi se isključivo o strasti – a zaštita se traži kod Allâha. Oni se međutim neće predati ukoliko ovim principima budeš debatirao sa njima, iako su ih oni sami osnovali!