Govornik: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn (umro 1421)

Izvor: Šarh al-Arba`în an-Nawawijjah, strana 16

Šta je bolje; znanje ili Džihâd na Allâhovom putu? Znanje je samo po sebi bolje od Džihâda na Allâhovom putu. Svi ljudi su u potrebi za znanjem. Imâm Ahmad je rekao:

“Ništa nije ravno znanju ukoliko je namjera ispravna.”

Džihâd nikada ne može biti obavezan svima, jer je Allâh تَعَالَى rekao:

وَمَا كَانَ الْمُؤْمِنُونَ لِيَنفِرُوا كَافَّةً ۚ فَلَوْلَا نَفَرَ مِن كُلِّ فِرْقَةٍ مِّنْهُمْ طَائِفَةٌ لِّيَتَفَقَّهُوا فِي الدِّينِ وَلِيُنذِرُوا قَوْمَهُمْ إِذَا رَجَعُوا إِلَيْهِمْ لَعَلَّهُمْ يَحْذَرُونَ

“Svi vjernici ne trebaju ići u boj. Neka se po nekoliko njih iz svake zajednice potrudi da se upute u vjerske nauke i neka opominju svoj narod kada mu se vrate, da bi se Allâha pobojali.” (9:122)

Da je Džihâd svima bio obavezan, svi muslimani bi bili dužni ići u boj.

Sve međutim ovisi o osobi i vremenu. Jednoj osobi može biti bolje da se bori – dok drugoj može biti bolje da studira. Osobi koja je hrabra, jaka i zdrava – a nije posebno pametna – bolje je da se bori. To je prikladnije za takvu osobu. A ukoliko je neko pametan, ima dobro pamćenje i dobro argumentuje – bolje mu je da studira. Toliko o osobi.

Što se vremena tiče, ukoliko živimo u vremenu u kojem je učenjaka mnogo a granice su u potrebi za ljudima koji patroliraju, bolje je boriti se. A ukoliko živimo u vremenu u kojem je rašireno neznanje a novotarije su očigledne i uobičajene u društvu, znanje je bolje. Tri stvari dodatno naglašavaju znanje:

1 – Raširene novotarije i njihovo zlo

2 – Fetve bez znanja

3 – Česte rasprave o raznim temama bez znanja

Ukoliko nije moguće utvrditi šta preteže na vagi, znanje je bolje.