Govornik: Imâm Sâlih bin Fawzân al-Fawzân

Izvor:

 

 

Pitanje: Koji je šerijatski propis za onoga ko za sebe tvrdi da je daija, poziva Allâhu, naređuje obavljanje namaza i nošenje hidžâba navodeći šerijatske dokaze, dok on sam ne sprovodi u praksu Allâhove عَزَّ وَجَلَّ naredbe, brije se, nosi pantalone i sjedi na sijelima na kojima se miješaju muškarci i žene?

Odgovor: Ta osoba izvršava jednu obavezu, a to je pozivanje Allâhu i naređivanje dobra a odvraćanje od zla, dok ostavlja drugu obavezu, a to je sprovođenje onoga što govori u praksu. On je zbog toga griješan, ali mi međutim prihvatamo od njega istinu. Istinu koju govori prihvatamo, a ne gledamo da li on to sprovodi u praksu ili ne. Istina se prihvata od onoga od koga dođe. Allâhov poslanik je prihvatio istinu od jevreja, kada je došao i ukazao na širk koji se praktikovao govorom “Ono što želi Allâh i ono što želi Muhammad”. Allâhov poslanik je to prihvatio i zabranio ashabima da to govore, iako je na to ukazao jevrej. Istina se dakle prihvata od onoga od koga dođe, a onaj ko je ne sprovodi u praksu sam snosi grijeh za to.