Govornik: Imâm Sâlih bin Fawzân al-Fawzân

Izvor:

 

Pitanje: Kako se odgovara na dokaze koji potvrđuju da mrtvi čuju? Obožavaoci grobova ih koriste kao argument.

Odgovor: I da čuju, to ne igra ulogu. Kada bi i mogli čuti, oni se ne bi odazvali:

وَلَوْ سَمِعُوا مَا اسْتَجَابُوا لَكُمْ

“a da i čuju, ne bi vam se odazvali” (35:14)

Allâh je rekao:

وَلَوْ سَمِعُوا مَا اسْتَجَابُوا لَكُمْ

“a da i čuju, ne bi vam se odazvali” (35:14)

Njihove dove su dakle beskorisne, jer im se oni ne mogu odazvati. Ovi ljudi međutim uzimaju jedan dio âjeta ili hadîtha – dok drugi ostavljaju; uzimaju ono što im je od koristi – a ostavljaju ono što ih pobija. Ovo je tipično za one koji su u zabludi – kao što je rekao Allâh جَلَّ وَعَلَا:

فَأَمَّا الَّذِينَ فِي قُلُوبِهِمْ زَيْغٌ فَيَتَّبِعُونَ مَا تَشَابَهَ مِنْهُ ابْتِغَاءَ الْفِتْنَةِ وَابْتِغَاءَ تَأْوِيلِهِ

“Oni u čijim je srcima zastranjenost slijede one što nisu sasvim jasni u težnji za smutnjom i svojevoljnim tumačenjem.” (3:7)

Oni prihvataju ono što smatraju da im je od koristi, a ostavljaju ono što se kosi sa njima – i ono što pojašnjava generalne i nejasne stvari kojih se pridržavaju. To je tipično za ljude u zabludi.