Govornik: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn (umro 1421)

Izvor:

 

 

Pitanje: Koji je propis za jedenje dozvoljenog mesa u Americi, kao što je piletina itd.? Smatraju li se oni sljedbenicima Knjige (أهل الكتاب) od kojih je dozvoljeno jesti ono što su zaklali i ženiti se njima?

Odgovor: Jedenje onoga što su zaklali kršćani i jevreji u Americi je dozvoljeno, jer je Allâh تَعَالَى rekao:

الْيَوْمَ أُحِلَّ لَكُمْ الطَّيِّبَاتُ وَطَعَامُ الَّذِينَ أُوتُوا الْكِتَابَ حِلٌّ لَكُمْ وَطَعَامُكُمْ حِلٌّ لَهُمْ

»Danas vam se dozvoljavaju sva lijepa jela; i jela onih kojima je data Knjiga dozvoljena su vam, i vaša su jela njima dozvoljena« (5:5)

`Abdullâh Ibn `Abbâs رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا je rekao da se sa njihovom hranom misli na ono što su zaklali.

Allâhov poslanik ﷺ je jeo meso jevreja, a nije ulazio u detalje niti pitao. Stoga nam nije dužnost, niti trebamo pitati kako su ga zaklali. Sve dok su ga zaklali oni čije nam je klanje dozvoljeno, nemoj pitati. Dokaz za to je ono što je spomenula `Â’išah رَضِيَ اللهُ عَنْهَا, da su ljudi pitali Allâhovog poslanika ﷺ o ljudima koji su im donijeli meso o kojem nisu znali da li je spomenuto Allâhovo ime, pa je Allâhov poslanik ﷺ rekao:

سَمُّوا عَلَيْهِ أَنْتُمْ وَكُلُوهُ

»Spomenite ga vi i jedite« (al-Bukhârî 5507)

Rekla je da su nedavno bili u nevjerstvu, a obaveza spominjanja Allâhovog imena prilikom klanja može biti nepoznata takvim ljudima. Pa je Allâhov poslanik ﷺ naredio da se jede i da se ne pita.

Isto važi i za način na koji je zaklano; nismo dužni niti trebamo pitati kako kolju. Mi jedemo, a ostalo nas ne zanima.

Što se tiče toga da li oni sada spadaju u sljedbenike Knjige, da, oni su bez sumnje sljedbenici Knjige – čak i u slučaju da su uznevjerovali. Dokaz za to je Allâhov عَزَّ وَ جَلَّ govor iz sûre al-Mâ’idah:

لَقَدْ كَفَرَ الَّذِينَ قَالُوا إِنَّ اللَّهَ ثَالِثُ ثَلاَثَةٍ

»nevjernici su oni koji govore: “Allâh je, zaista, jedan od trojice!”« (5:73)

a u istoj sûri nam je dozvolio njihovu hranu.

Na osnovu toga smatramo da je dozvoljeno jedenje onoga što su zaklali jevreji i kršćani u toj ili drugim zemljama, i nije potrebno dalje pitati o tome, jer je to u osnovi dozvoljeno.

Isto se može reći i za ženidbu njima, osim u slučaju da čovjek ima slabu ličnost i boji se da bi brak sa njima imao utjecaj na njegovu vjeru. U tom slučaju to treba izbjegavati da bi se zaštitio od tog zla.