تَبَّتْ يَدَا أَبِي لَهَبٍ وَتَبَّ

1. Neka propadnu ruke Abû Lahabove, i propao je!

 

مَا أَغْنَىٰ عَنْهُ مَالُهُ وَمَا كَسَبَ

2. Neće mu biti od koristi imetak njegov, a ni ono što je stekao,

 

سَيَصْلَىٰ نَارًا ذَاتَ لَهَبٍ

3. ući će on sigurno u vatru rasplamsalu,

 

وَامْرَأَتُهُ حَمَّالَةَ الْحَطَبِ

4.  i žena njegova što drvlje nosi;

 

فِي جِيدِهَا حَبْلٌ مِّن مَّسَدٍ

5.  o vratu njenu bit’ će uže od ličine usukane.