Štete u vezi sa slanjem novca za Udhhijah

Štete u vezi sa slanjem novca za Udhhijah

Autor: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn

Izvor: Fiqh-ul-`Ibâdât, strana 449-450

Propisano je da se Udhhijah (klanje Qurbâna) obavlja u mjestu onoga koji kolje. Poslanik صلي الله عليه وسلم je svoje životinje žrtvovao u svome mjestu i među svojim ashabima. Životinje su se vodile na mjesto obavljanja namaza gdje su se žrtvovale. Ovako se radilo da bi se pokazali Allâhovi عز وجل rituali.

Slanje novca u daleke zemlje znači da se ovaj obred iskorjenjuje i sakriva od muslimana. Ukoliko ljudi šalju svoje klanje Qurbâna na druga mjesta, ovaj ritual neće biti vidljiv u zemlji, a zemlja će biti nepravedno lišena klanja Qurbâna, iako je ovo djelo jedno od Allâhovih عز وجل obreda.

Pored toga se gubi slijedeće:

1 – Direktno klanje onoga ko kolje životinju. Bolje je i Sunnah je da osoba lično kolje. Poslanik صلي الله عليه وسلم je tako radio, kada je klao svojim vlastitim rukama.

2 – Čovjek ne jede od onoga što je zaklano, a to je Sunnah. Poslanik صلي الله عليه وسلم je naredio da se jede od onoga što je zaklano. To je takođe naredio i Allâh kada je rekao:

فَكُلُوا مِنْهَا وَأَطْعِمُوا الْبَائِسَ الْفَقِيرَ

“Jedite meso njihovo, a nahranite i siromaha ubogog!” (22:28)

Ovim se naređuje da se jede od svakoga klanja koje se izvrši da bi se približilo Allâhu. Kada je poslanik صلي الله عليه وسلم žrtvovao stotinu deva tokom Oproštajnoga Hadždža, lično je zaklao šezdeset i tri. Nakon toga je pustio da `Alî رضي الله عنه zakolje ostatak, i da podijeli meso narodu. Nakon toga je naredio da se od svake deve uzme komad mesa i da se stavi u lonac. To meso se zatim pripremilo, i on ga je jeo i pio njegovu čorbu. Ovo dokazuje da se treba pridati velika pažnja jedenju životinje koja se žrtvuje.

Osobi je dozvoljeno pustiti da neko drugi zakolje žrtvu za njega, pod uslovom da se klanje obavlja u njegovoj kući, ili barem u njegovome mjestu, čemu on prisustvuje i jede od toga. Na taj način će vjerski obred biti vidljiv.

Pored toga treba znati da svrha klanja nije samo meso. Allâh تعالى je rekao:

لَن يَنَالَ اللَّهَ لُحُومُهَا وَلَا دِمَاؤُهَا وَلَكِن يَنَالُهُ التَّقْوَى مِنكُمْ

“Do Allâha neće doprijeti meso njihovo i krv njihova, ali će Mu stići iskreno učinjena dobra djela vaša.” (22:37)

Poslanik صلي الله عليه وسلم je rekao o onome ko zakolje Qurbân prije Bajram-namaza:

فَإِنَّمَا هُوَ لَحْمٌ يُقَدِّمُهُ لأَهْلِهِ

“To je samo meso koje je donio svojoj familiji.” (al-Bukhârî 5560 i Muslim 1961)

On صلي الله عليه وسلم je rekao Abû Burdi:

شَاتُكَ شَاةُ لَحْمٍ

“Tvoja ovca je samo meso.” (al-Bukhâri 5556 i Muslim 1961)

Poslanik  صلي الله عليه وسلم je dakle pravio razliku između Udhhijah i mesa.

Pored toga učenjaci kažu da, ukoliko bi osoba poslala meso od stotinu deva, to ne bi moglo zamijeniti jednu žrtvovanu ovcu. To dokazuje da je Udhhijah djelo kroz koje se približava Allâhu prije nego što se posvećuje pažnja upotrebi mesa.