Govornik: Šajkh `Abdus-Salâm bin Bardžas Âl `Abdil-Karîm (umro 1425)

Izvor: al-Džarh wat-Ta`dîl `indas-Salaf, strana 49-50

Postoji razlika između apsolutnoga i generalnoga Tabdî` (proglašavanja nekoga novotarom) i specifičnoga Tabdî`.

Primjer apsolutnoga i generalnoga Tabdî` je reći da je onaj koji kaže da je njegovo izgovaranje Qur’âna stvoreno novotar. Ovo je generalni i apsolutni Tabdî`.

Primjer specifičnoga Tabdî` je reći da određena osoba smatra da je njegovo izgovaranje Qur’âna stvoreno – te je stoga novotar.

Razlika između njih je da je apsolutni i generalni Tabdî` bezopasan i bezazlen. Kažemo da je neko ko smatra određenu stvar novotar, ali nismo identifikovali nikoga. To je dakle apsolutni Tabdî`.

Specifični Tabdî` je u osnovi zabranjen. Ne smijemo govoriti za pojedinca da je novotar prije nego što mu bude objašnjena istina. Kada međutim sazna istinu i odbaci je, tada možemo reći da je novotar. Na taj način se sudi pojedincu, jer pojedinac može nešto pogrešno protumačiti – ili biti neuk. Nakon što mu se objasni istina a on i dalje uporno ostaje pri svome, tada postaje jasno da je on zadovoljan tom novotarijom – u kojem ga je slučaju dozvoljeno proglasiti novotarom.