Govornik: Imâm Muhammad Nâsir-ud-Dîn al-Albânî

Izvor:

Kada upitaš (Džamâ`at-ut-Tablîgh) kako to da desetine njih idu (pozivati), oni kažu da je i Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم slao svoje ashabe. U redu, ali pokažite nam gdje je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم slao deset ashaba da pozivaju i podučavaju ljude. Poslao je Mu`âdha samog. Poslao je Abû Mûsu samog. Poslao je Abû `Ubajdu bin al-Džarrâh u Bahrain samog itd. – jer su oni bili učenjaci. Kakva je međutim korist od slanja grupe laika? Njihov argument je u stvari argument protiv njih samih.

Ja im kažem da sjednu u masdžide i studiraju, pa kada neko od njih stekne toliko znanja da se osjeća kvalifikovanim da ide pozivati – neka ide u razne zemlje i neka drži govore u masdžidima i poziva muslimane. Oni to međutim neće učiniti. Šta je razlog? Šajtân sjedi na putu čovjeka i otežava mu put ka onome što je dobro, a olakšava put ka onome što je zlo. Vi znate da je traženje znanja mnogo zahtjevno. Zbog toga je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم rekao:

مَنْ سَلَكَ طَرِيقًا يَلْتَمِسُ فِيهِ عِلْمًا سَهَّلَ اللَّهُ لَهُ طَرِيقًا إِلَى الْجَنَّةِ

“Ko se uputi putem tražeći na njemu znanje, Allâh će mu olakšati put ka Džennetu.” (Muslim 2699 i at-Tirmidhî 2646)

To je dug, dug put – koji samo uspije preći mali broj ljudi.

Oni izlaze tri dana, ali kome i zašto? Ne znaju. Oni samo slušaju sve što im bude rečeno, bez obzira da li je ispravno ili pogrešno – jer njihov lider i zapovjednik to ni sam ne zna. Zbog toga treba znati da, samo zato što neke ilahije sadrže izvjesne koristi – to ne znači da su one dobre. Učenjaci za svaku novotariju kažu:

“Da je bila dobra, pravedni Selefi bi je praktikovali prije nas.”

To je ono što imam reći o ilahijama.