Govornik: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn

Izvor: http://www.sahab.net/forums/index.php?showtopic=141698

Šajkh-ul-Islâm Ibn Tajmijjah je rekao:

“Što se tiče prihvatanja njihovih poklona, spomenuli smo da je `Alî رَضِيَ اللَهُ عَنْهُ prihvatio poklone koje je dobio za Nouruz. Ibn Abî Šajbah bilježi u svome ”al-Musannaf” od Džarîra, od Qâbûsa koji prenosi da je njegov otac rekao:

“Žena je rekla `Â’iši: “Mi imamo vatropoklonike koji nam prilikom svojih praznika običavaju davati poklone.” `Â’iša je rekla: “Nemojte jesti od onoga što se zakolje toga dana. Možete međutim jesti njihovo voće.””

On je takođe zabilježio od Waki`, od al-Hasana bin Hakîm, od njegove majke, od Abû Barze koji je imao stanare vatropoklonike koji su mu običavali davati poklone za Nouruz i Mehregan. On je rekao svojoj familiji:

“Možete jesti voće. Sve ostalo trebate odbiti.”

Sve ovo dokazuje da praznik sam po sebi ne zabranjuje prihvatanje njihovih poklona. Za poklone koji se od njih prihvate važi isti propis – bez obzira da li se oni prihvataju u vezi sa njihovim praznikom ili ne. Prihvatanje njihovih poklona ne doprinosi njihovim nevjerničkim ritualima. Prihvatanje poklona od nevjernika sa kojima smo u ratnim odnosima, Ahl-ul-Harb, i od onih koji žive pod nama i plaćaju Džizju, Ahl-udh-Dhimmah, je međutim sasvim drugo pitanje o kojem postoje podijeljeni stavovi i detaljna objašnjenja. Dozvoljeno je međutim jesti hranu sljedbenika knjige (Ahl-ul-Kitâb) tokom njihovih praznika bez obzira da li je ona kupljena, dobijena ili steknuta na neki drugi način – pod uslovom da je oni nisu zaklali tokom svojih praznika. Što se onoga što su zaklali vatropoklonici tiče, propis za to je poznat. To je zabranjeno prema većini.”

Ovaj šajkhov رَحِمَهُ اللَهُ govor je čudan. Prihvatanje poklona prilikom njihovih praznika čini da čovjek bude zadovoljan njihovim praznicima. Postoje međutim, kao što je rečeno, predaje od ashaba رَضِيَ اللَهُ عَنْهُم o tome. Vjerovatno su ashabi primali njihove poklone kada je Islâm bio jak, kada ljudi nisu mogli biti prevareni od nevjernikâ – a nevjernici su i sami bili svjesni da su muslimani iznad njih. Ukoliko bismo mi međutim danas prihvatali njihove prazničke poklone, a to učini da oni pomisle da se muslimani slažu sa njima da je danas praznik, u tome slučaju se pitanje mora detaljno objasniti i reći da, ukoliko postoji rizik da se nevjernici uzdignu, da nas iznenade i da misle da smo zadovoljni njihovim praznicima – tada se njihovi pokloni uopšte ne smiju prihvatati.