Pohvalno kategorisanje ljudi

Govornik: Šajkh Muhammad bin `Umar Bâzmûl

Izvor:

Pitanje: Postoje oni koji govore “Smiluj se Salafijji i nemoj je dijeliti tako što ljude nazivaš Haddâdijjah i ovako i onako”. Šta vi kažete o tome?

Odgovor: Ovaj govor je u suprotnosti sa hadîthom Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلّم u kojem je on spomenuo da će se ovaj ummah podijeliti na sedamdeset i tri grupe, a da će sve u vatru osim jedne. Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم je onaj koji je spomenuo grupe i da će sve u vatru osim jedne. Učenjaci kažu da je njegov govor “Sve će u vatru osim jedne” prijetnja – što znači da će to biti njihova kazna ukoliko ih Allâh odluči kazniti i ukoliko im ne bude želio oprostiti.

Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم je dakle spomenuo da će postojati sedamdeset i tri grupe u ovome ummetu. Kako ti onda možeš osuđivati Salafijjûn zbog toga što kategorišu ljude na neistomišljenike i pripadnike sekti i grupâ koje se kose sa islâmom?

Kada je Šajkh Bakr bin `Abdillâh Abû Zajd želio napisati knjigu “Tasnîf-un-Nâs bajn adh-Dhann wal-Jaqîn”, ja sam pričao sa njim. On رحمه الله je pričao sa mnom prije nego što je umro i prije nego što je izdao knjigu. Šajkh mi je spomenuo da će izdati knjigu koja se zove “Tasnîf-un-Nâs bajn adh-Dhann wal-Jaqîn”. Ja sam mu rekao da naziv ove knjige nije prikladan, jer ukazuje na to da on osuđuje kategorisanje ljudi – a Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم je rekao:

وَتَفْتَرِقُ أُمَّتِي عَلَى ثَلاَثٍ وَسَبْعِينَ فِرْقَةً

“Moj ummah će se podijeliti na sedamdeset i tri grupe” (Abû Dâwûd 4596, at-Tirmidhî 2640 i Ibn Mâdžah 3991 i 3992)

Rekao sam mu da bude pažljiv i precizan, ukoliko je baš mora napisati. Spomenuo sam mu govor aš-Šâtibîja iz “al-I`tisâm” i govor drugih učenjâkâ o ovim stvarima. Učenjaci kažu da je u redu imenovati i opisivati sljedbenike sekti da bi ljudi bili upozoreni na njihove sumnje, novotarije i njihovo stanje. Zar `Â’išah رضي الله عنها nije ženi koja je upitala da li će ponoviti namaz rekla: “Jesi li ti Harûrijjah”? Da li je `Â’išah željela kategorisati ljude?

Kada su dvojica Tâbi`ûn došla Ibn `Umaru رضي الله عنهما da ga upitaju o Ahl-ul-Qadr, koristili su naziv “Ahl-ul-Qadr”. Ibn `Umar je odobrio to ime i rekao je: “Obavijestite ih da ja sa njima nemam ništa kao ni oni sa mnom”.

Zvali su ih dakle “Ahl-ul-Qadr”, i pojavilo se imenovanje i opisivanje neistomišljenika koji su pravili podjelu. Mi slijedimo taj put jer je to put vjernikâ i kažemo da nas je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم obavijestio o razjedinjenju i podjeli ovoga ummeta. Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم nam je spomenuo neke od ovih grupa. Na primjer je rekao:

الْخَوَارِجُ كِلاَبُ النَّارِ

“Khawâridž su psi Vatre.” (Ibn Mâdžah 178)

Nazvao ih je dakle “Khawâridž”. Rekao je i:

الْقَدَرِيَّةُ مَجُوسُ هَذِهِ الأُمَّةِ

“Qadarijjah su vatropoklonici ovoga ummeta.” (Abû Dâwûd 4691)

Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم ih je dakle nazvao “Qadarijjah”. Na taj način ćemo imenovati, opisati i ukazati na sve neistomišljenike koji prave podjelu – ukoliko je to jedini način upozoravanja protiv novotarija i njihovih počinilacâ. To je u redu i to ne pravi podjelu među ljudima – nego ih ujedinjuje na istini. Zar ne znaš da se Knjiga koja je objavljena muslimanima zove “al-Furqân”, jer razdvaja istinu od neistine? Zar ne znaš da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلّم razdvajao sina od oca i brata od brata – jer je pravio razliku između vjernikâ i nevjernikâ?

Na isti način mi pravimo razliku između Ahl-us-Sunnah i Ahl-ul-Bid`a i između onih koji prave podjelu i onih koji ujedinjuju. Ovo ne šteti ljudima i ne pravi podjelu među njima, nego ih ujedinjuje – a Allâh zna bolje.

[`Allâmah Muqbil bin Hâdî al-Wâdi`î je rekao: Knjige kao “Taqwîm-ul-Džamâ`ât” i “Tasnîf-un-Nâs bajn adh-Dhann wal-Jaqîn” nisu u skladu sa metodologijom naših Selefa. Priznati učenjaci su saglasni da je obavezno kritikovati i hvaliti. Knjiga “Tasnîf-un-Nâs bajn adh-Dhann wal-Jaqîn” našega brata Bakra Abû Zajda je jedna od njegovih najgorih knjiga. Isto važi i za knjigu “Taqwîm-ul-Džamâ`ât” našega brata `Aqîla. Volio bih da je nikad nije napisao. (Nasâ’ih wa Fadhâ’ih, strana 41)]