Govornik: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn (umro 1421)

Izvor:

 

Allâh سَبْحَانَهُ وَتَعَالَى je rekao:

وَلَا يَظْلِمُ رَبُّكَ أَحَدًا

“Gospodar tvoj neće nikome nepravdu učiniti” (18:49)

Tvoj Gospodar neće nikome nepravdu učiniti, shodno savršenstvu Njegove pravednosti. Džahmijjah međutim kažu da On ne čini nepravdu jer je nezamislivo da On učini nepravdu. Oni dakle ne kažu da je On u stanju učiniti nepravdu ali ne čini nepravdu, nego kažu da je za Njega nezamislivo da učini nepravdu.

Kako to? Oni kažu da je to zato što je Allâh sve stvorio i sve pripada Allâhu – pa ukoliko bi Allâh kaznio onoga ko čini dobro, kaznio bi nešto što je Njegovo vlasništvo. Nema dakle nepravde, i On sa svojim vlasništvom radi šta hoće.

Ovaj njihov govor je međutim neispravan, jer je Allâh عَزَّ وَجَلَّ onima koji čine dobro obećao nagradu a onima koji čine zlo kaznu. Ukoliko bi Allâh kaznio onoga ko čini dobro a nagradio onoga ko čini zlo, najmanje što bi se moglo reći o tome – a uzvišen je Allâh سَبْحَانَهُ وَتَعَالَى od toga – je da bi On pogazio Svoje obećanje. Ovo bi bilo najmanje što bi se moglo reći, a to bi bez sumnje negiralo pravdu i istinitost.

Mi im kažemo da je Allâh عَزَّ وَجَلَّ rekao u hadîthu Qudsî:

 يَا عِبَادِي! إِنِّي حَرَّمْتُ اَلظُّلْمَ عَلَى نَفْسِي

“O robovi Moji! Ja sam Sebi nepravdu zabranio” 

Ovo dokazuje da je On to u stanju učiniti, ali je On to Sebi zabranio u skladu sa Svojom جَلَّ وَعَلَا potpunom pravednošću. Stoga mi kažemo da Allâh nikome ne čini nepravdu zbog Njegove potpune pravednosti, a ne zato što je nepravda nemoguća kada je On u pitanju, kako kažu Džahmijjah.