Govornik: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn

Izvor:

Pitanje: Zaposlena sam u edukativnome sektoru, a moj otac je svake godine davao Zakât-ul-Fitr za mene. Kasnije sam saznala da onaj ko ima određena primanja može davati Zakât-ul-Fitr za sebe. Uzimajući u obzir da sam zaposlena godinama, da li sam griješna zbog toga što ga lično nisam davala za sebe – i šta u tome slučaju trebam učiniti?

Odgovor: U osnovi je ono čime je Allâh obavezao svoje robove lična obaveza svakoga pojedinca – a ne nekoga drugog. To važi i za Zakât-ul-Fitr. Čovjeku je dakle obavezno da to lično izvršava, a da ne prepušta drugome, jer ukoliko bismo time zadužili drugog – opteretili bismo ga snošenjem odgovornosti ukoliko to ne izvrši, a Allâh تعالى je rekao:

وَلَا تَزِرُ وَازِرَةٌ وِزْرَ أُخْرَىٰ

“i svaki griješnik samo će svoje breme nositi” (6:164; 17:15; 35:18 i 39:7)

Čovjeku je dakle lično rečeno da izdvoji Sadaqat-ul-Fitr za sebe. Ukoliko međutim ima oca, starijega brata ili muža koji ga, uz saglasnost osobe za koju daje, dâ i za tu osobu – u tome slučaju osoba za koju je dato nije griješna. Ovo je značenje onoga što nam je od Selefa prenešeno o toj temi.

Nisi dakle griješna sve dok si saglasna da otac daje Zakât-ul-Fitr za tebe, čak u slučaju i da imaš vlastita primanja, platu – ili nešto drugo.