Govornik: Imâm Muhammad bin Sâlih bin `Uthajmîn (umro 1421)

Izvor:

 

Pitanje: Jednoga dana u Ramadhânu nalazio sam se u pustinji tokom zalaska sunca. Umirao sam od gladi i žeđi. Iznenada sam naišao na čovjeka sa hranom i pićem. Zamolio sam ga za nešto da utolim glad, međutim on je odbio. Koji propis važi ukoliko ga natjeram i od njega uzmem vodu i hranu? Ne uradim li to, umrijet ću od gladi i žeđi.

Odgovor: Odgovor je upućen i pitaocu i osobi sa hranom i pićem.

Što se tiče pitaoca, on ga smije napasti i oteti mu hranu i vodu. On na to ima pravo jer je u nuždi da bi se spasio, a drugi nije u nuždi – da bismo mogli reći da je nužda drugoga važnija od nužde prvoga.

Što se tiče osobe sa hranom i pićem, zabranjeno mu je da odbije osobu u nuždi. Obavezno mu je dati hranu i piće. Neki učenjaci čak kažu da će, ukoliko odbije dati hranu i piće osobi u nuždi pa ona umre, odgovarati za nju, zato što je bio nemaran i nije obavio svoju dužnost – i spasio osobu čiji je život zabranjeno oduzeti. Ukoliko se zapostavi obaveza, ona se mora nadoknaditi.

U svakome slučaju, ukoliko je musliman u potrebi za nečim čiji je vlasnik musliman koji nije u potrebi za tim, kao što su hrana, piće ili odjeća – drugome je zabranjeno da sa onim što ima ne pomogne prvoga.