Govornik: Imâm Sâlih bin Fawzân al-Fawzân

Izvor:

 

Pitanje: Neki mladi, Allâh im podario uspjeh, ne klanjaju više od deset rekata Teravije u Ramadhânu, i odvoje se od imâma – posebno u dvije Svete Džamije. Da li se oni smatraju onima koji su se odvojili od džemata muslimana? Postoji li knjiga na koju me možete uputiti, da im je poklonim i da taj način budu posavjetovani?

Odgovor: To što rade je abnormalno; odvajaju se od muslimana dok oni klanjaju Teraviju – a Allâhov poslanik ﷺ je rekao:

إِنَّهُ مَنْ قَامَ مَعَ الإِمَامِ حَتَّى يَنْصَرِفَ كُتِبَ لَهُ قِيَامُ لَيْلَةٍ

“Ko klanja sa imâmom sve dok on ne ode, ima nagradu kao da je klanjao cijelu noć.” (at-Tirmidhî 806 i an-Nasâ’î 1605. Autentičan prema al-Albânîju u “Irwâ’-ul-Ghalîl” 447)

Tako su oni koji se odvoje od imâma u kontradiktornosti sa Sunnetom. A broj rekata Teravije nije ograničen; Allâhov poslanik ﷺ ga nije ograničio – nego je rekao:

مَنْ قَامَ رَمَضَانَ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ

“Ko klanja tokom Ramadhânskih noći vjerujući i nadajući se (nagradi), bit’ će mu oprošteni njegovi prijašnji grijesi.” (al-Bukhârî 1901, 2014 i Muslim 759)

ne postavljajući granice.

Takođe je rekao:

إِنَّهُ مَنْ قَامَ مَعَ الإِمَامِ حَتَّى يَنْصَرِفَ كُتِبَ لَهُ قِيَامُ لَيْلَةٍ

“Ko klanja sa imâmom sve dok on ne ode, ima nagradu kao da je klanjao cijelu noć.” (at-Tirmidhî 806 i an-Nasâ’î 1605. Autentičan prema al-Albânîju u “Irwâ’-ul-Ghalîl” 447)

ne postavljajući granice.

Oni su dakle postavili granice bez dokaza, osim predaje da Allâhov poslanik ﷺ nije klanjao više rekata. Taj hadîth je autentičan:

مَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَزِيدُ فِي رَمَضَانَ وَلاَ فِي غَيْرِهِ عَلَى إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً

“Allâhov poslanik ﷺ u Ramadhânu, a ni van Ramadhâna, nije klanjao više od jedanaest rekata.” (al-Bukhârî 1147 i Muslim 738)

ali je Allâhov poslanik ﷺ međutim sam klanjao noćni namaz u svojoj kući – gdje je oduljivao Rukû`, Sudžûd i učenje Qur’âna. Niko ne obavlja namaz onako kako ga je obavljao Allâhov poslanik ﷺ. Mi to nismo u stanju.

To je dakle bilo zato što je Allâhov poslanik ﷺ klanjao u svojoj kući – a sa druge strane je rekao:

إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ لِلنَّاسِ فَلْيُخَفِّفْ، فَإِنَّ مِنْهُمُ الضَّعِيفَ وَالسَّقِيمَ وَالْكَبِيرَ، وَإِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ لِنَفْسِهِ فَلْيُطَوِّلْ مَا شَاءَ

“Kada neko od vas bude predvodio namaz narodu, neka ga skrati – jer među njima ima iznemoglih, bolesnih i starih, a kada bude klanjao sam – neka odulji koliko hoće.” (al-Bukhârî 703)

Kada bi oni samo poznavali Sunnah. Tvrde da dokazuju Sunnetom, ali ga ne poznaju – nego slijepo slijede one koji tako govore. Ja znam ko ima to mišljenje; on je izdao malu knjigu o tome – ali nije u pravu. On griješi po ovome pitanju i nije stekao ispravno razumijevanje hadîthâ. Ovo je spoticanje u znanju.

A čak i ukoliko bismo smatrali da je broj rekata Teravije ograničen, odvajanje od muslimana u Svetoj Džamiji nije dozvoljeno. Muslimanu nije dozvoljeno da se odvoji od muslimana i da im se javno suprotstavlja. To nije dozvoljeno. Mogli su ostati kod kuće i klanjati kako su htjeli. Što se međutim tiče dolaska u masdžid i javnoga suprotstavljanja džematu i odvajanja od njega, to nije dozvoljeno.