Govornik: Imâm Muhammad Nâsir-ud-Dîn al-Albânî

Izvor:

 

Poznata je predaja o mesu guštera. Allâhovome poslaniku صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم je bio serviran gušter. Khâlid رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ je jeo sa tolikim apetitom, da mu je čorba tekla niz bradu. Allâhov poslanik صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم ga je gledao, čudeći mu se. Khâlid je pomislio da je pogriješio, pa je upitao:

أَحَرَامٌ هُوَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَقَالَ

“Je li on zabranjen, Allâhov poslaniče?”

Allâhov poslanik صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم je odgovorio:

لاَ، وَلَكِنْ لَمْ يَكُنْ بِأَرْضِ قَوْمِي فَأَجِدُنِي أَعَافُهُ

“Ne, ali ga nema u zemlji moga naroda – pa mi se gadi” (al-Bukhârî 5537 i Muslim 1945)

Nama se međutim ne mora gaditi to meso samo zato što se gadilo Allâhovome poslaniku صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم. Ne moramo ga mrziti samo zato što ga je mrzio Allâhov poslanik صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم.

al-Bukhârî bilježi da je Allâhov poslanik صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم volio jesti med. Ukoliko neko od ljudi međutim ne voli jesti med, ne kažemo da je to u suprotnosti sa Sunnetom – jer se tu radi o prirodi čovjeka.