Imâm Sâlih bin Fawzân al-Fawzân

Izvor: al-Adžwibah al-Mufîdah `an As’ilat-il-Manâhidž al-Džadîdah, strana 31-32

Kompilacija i komentari: Šajkh Džamâl bin Furahjân al-Hârithî

Pitanje: Moramo li spomenuti dobre osobine ljudi protiv kojih upozoravamo?

Odgovor: Ukoliko spomeneš njihove dobre osobine, to znači da ih reklamiraš¹. Ne, ne trebaš spominjati njihove dobre osobine. Spomeni samo njihove greške². Ti nisi odgovoran za preporuku njihovog stanja. Odgovoran si da spomeneš njihove greške, ne bi li se zbog njih pokajali – i da bi se drugi čuvali od tih grešaka. Sve njihove dobre osobine mogu propasti ukoliko su njihove greške nevjerstvo ili širk. Njihove greške takođe mogu prevagnuti nad njihovim dobrim osobinama. Možda ti samo misliš da su to dobre osobine, a one to u stvari uopšte nisu kod Allâha.

1 – Čak i ako osoba spomene loše strane novotara, on obmanjuje ljude ukoliko spomene njegove dobre strane. Sve dok ga hvališ, ljudi neće uzimati u obzir njegove loše strane. Pohvala novotara prilikom kritike istih nije bila metodologija Selefa. Imâm Ahmad رَحِمَهُ اللهُ nije pohvalio Husajna al-Karâbîsîja kada je objasnio njegovo stanje. Rekao je:

»On je novotar.«

Upozorio je protiv njega i protiv druženja sa njim. Takođe je snažno upozorio protiv druženja sa al-Muhâsibîjem. Kada je Abû Zur`ah رَحِمَهُ اللهُ bio upitan o al-Hârithu al-Muhâsibîju i njegovim knjigama, rekao je:

»Upozoravam te na te knjige. One sadrže novotarije i zablude. Drži se predaja.«

Tebi je međutim vrlo dobro poznato da su al-Karâbîsî i al-Muhâsibî bili dva mora znanja. Oni su i sami pobijali novotare. Prvospomenuti je međutim rekao da je izgovor Qur’âna stvoren, dok je zadnjespomenuti upao u neki oblik skolastike kada je skolastičare pobijao skolastikom a ne Sunnetom. To je glavna stvar zbog koje ga je Imâm Ahmad osudio. [Pogledaj “at-Tahdhîb” (2/117), “Târîkh Baghdâd” (8/215-216) i “Sijar A`lâm-in-Nubalâ'” (13/110) i (12/89) od adh-Dhahabîja]

2 – Knjige Šajkh-ul-Islâma Ibn Tajmijje u kojima spominje novotarije novotara najveći su dokaz da ne treba spominjati dobre osobine novotara. Njegove knjige su pune pobijanja i kritike. On je pobijao logičare i skolastičare. Pobijao je Džahmijje, Mu`tazile i Ašâ`ire. Ne možemo međutim vidjeti da je spomenuo njihove bilo kakve lijepe karakteristike. Pobijao je pojedince kao što su al-Akhna’î, al-Bakrî i drugi – a nije ih hvalio. Svi su ti ljudi naravno imali dobre osobine, ali se to ne mora spominjati prilikom kritike. Razmisli o ovome! Râfi` bin Ašras رَحِمَهُ اللهُ je rekao:

»U kaznu griješnog novotara spada nespominjanje njegovih dobrih osobina.« [Pogledaj “Šarh `Ilal at-Tirmidhî” (1/353)]