Namaz prije Džume

Autor: Šajkh-ul-Islâm Ahmad bin Tajmijjah

Izvor: Mukhtasar-ul-Fatâwâ al-Misrijjah (1/179-180)

Ne postoji Râtibah (namaz koji je pritvrđeni Sunnah) prije Džume. Drugi kažu da je to skraćeno Podne i da se zbog toga prije Džume klanja ono što se klanja prije Podne namaza. To međutim nije ispravno, jer skraćeno Podne nema Sunnah prije njega.

Može se međutim reći da su se muslimani ujedinili na tome kada je `Uthmân رضي الله عنه uveo prvi Adhân. Na taj način je to postao propisani Adhân, a u tome slučaju je dozvoljeno i lijepo klanjati između prvoga i drugoga Adhâna. To međutim nije Râtibah, nego kao dva Rekata prije Akšama. Onaj ko tada klanja se ne treba osuđivati kao što se ne treba osuđivati ni onaj ko tada ne klanja. Ovo je osrednji stav. Iako poslanik صلى الله عليه وسلم nije klanjao prije Džume, on je rekao:

بَيْنَ كُلِّ أَذَانَيْنِ صَلاَةٌ بَيْنَ كُلِّ أَذَانَيْنِ صَلاَةٌ ـ ثُمَّ قَالَ فِي الثَّالِثَةِ ـ لِمَنْ شَاءَ

“Između svakoga Adhâna i Iqâmah je namaz (rekao je to tri puta, a zatim je rekao) za onoga ko ga hoće klanjati.” (al-Bukhâri 627)

Može biti bolje ne klanjati taj namaz ukoliko neuki ljudi mogu pomisliti da je on Sunnah ili čak i obavezan. U ovome slučaju ga ne treba klanjati da bi ljudi naučili da on nije Râtibah. Pogotovo ga ponekad treba ostaviti ukoliko ga ljudi stalno klanjaju. Na isti način učenjaci smatraju da je preporučeno ne učiti sûru as-Sadždah svakoga petka.

Ukoliko čovjek obavlja ovaj namaz da bi pridobio ljude i izbjegao sukob, to je u redu. Ovisno o koristima je preporučeno učiniti neko djelo da bi se ono izbjeglo drugi put.