Govornik: `Allâmah Sâlih bin Fawzân al-Fawzân

Izvor:

Pitanje: Moja djeca su tinejdžeri i imaju čvrst san, a ja ih nisam u stanju probuditi na Sabah – iako kod njih sjedim satima. Trebam li jednostavno otići i ostaviti ih, uzimajući u obzir da mi njihov otac ne pomaže sa njima?

Odgovor: Ocu je obavezno pridati važnost ovome i pomagati kada je u pitanju buđenje djece. Nemojte ih ostavljati, iako imaju čvrst san. Oni možda ponekad ne legnu spavati do zadnjega dijela noći, što je pogrešno. Oni noću moraju imati dovoljno sna, da bi svježi i odmorni ustajali na Sabah. To će im dakle omogućiti da klanjaju Sabah; tako što će rano leći da spavaju i dovoljno se odmoriti.

Čovjek takođe treba nastojati da ustaje na noćni namaz, a nakon toga Sabah – pa će i slučaju da ne obavi noćni namaz makar ustati na Sabah. Nemojte gubiti nadu da će oni početi ustajati i ustrajte u tome. To zahtijeva strpljenje:

وَأْمُرْ أَهْلَكَ بِالصَّلَاةِ وَاصْطَبِرْعَلَيْهَا

“Naredi porodici svojoj da obavlja namaz i ustraj u tome!” (20:132)

Ovo dakle zahtijeva strpljenje i nemojte ih nikada ostavljati, jer će se u tome slučaju oni naviknuti na to. Ukoliko međutim ustrajete u buđenju njih, oni će se naviknuti na ustajanje i pridavanje važnosti tome.