Knjiga o psu koji laje

Autor: `Allâmah Muqbil bin Hâdî al-Wâdi`î

Izvor: Iskât-ul-Kalb al-`Âwî Jûsuf bin `Abdillâh al-Qaradhâwî, strana 71-72

Mnogo sam puta bio upitan da pobijem al-Qaradhâwîja. Na kraju sam čuo da se izražava na način o kojem se ne smije šutjeti. Tada sam imenovao pobijanje koje je prvo u nizu:

“Iskât-ul-Kalb al-`Âwî Jûsuf bin `Abdillâh al-Qaradhâwî”

(Ušutkivanje psa koji laje, Jûsufa bin `Abdillâh al-Qaradhâwî)

Savjetujem svakoga od braće ko ima neki govor ili časopis koji se odnosi na al-Qaradhâwîja da nam ga pošalje – da ga Allâh obilno nagradi.

Neki od Hizbijjûn će reći:

“Nazivaš jednoga od učenjâkâ psom koji laje. Zar ovo nije veliki grijeh, Abû `Abdir-Rahmân? Jednoga od učenjâkâ! Qatârskoga Muftiju!”

Poslušajte šta Allâh عز وجل kaže:

وَاتْلُ عَلَيْهِمْ نَبَأَ الَّذِيَ آتَيْنَاهُ آيَاتِنَا فَانسَلَخَ مِنْهَا فَأَتْبَعَهُ الشَّيْطَانُ فَكَانَ مِنَ الْغَاوِينَ وَلَوْ شِئْنَا لَرَفَعْنَاهُ بِهَا وَلَكِنَّهُ أَخْلَدَ إِلَى الأَرْضِ وَاتَّبَعَ هَوَاهُ فَمَثَلُهُ كَمَثَلِ الْكَلْبِ إِن تَحْمِلْ عَلَيْهِ يَلْهَثْ أَوْ تَتْرُكْهُ يَلْهَث ذَّلِكَ مَثَلُ الْقَوْمِ الَّذِينَ كَذَّبُواْ بِآيَاتِنَا فَاقْصُصِ الْقَصَصَ لَعَلَّهُمْ يَتَفَكَّرُونَ

“I kaži im vijest o onome kome smo dokaze Naše dali, ali koji se od njih udaljio pa ga šejtan dostigao, i on je zalutao. A da smo htjeli, mogli smo ga s njima uzvisiti, ali se on ovom svijetu priklonio i za svojom strašću krenuo. Njegov je slučaj kao slučaj psa: ako ga potjeraš, on isplažena jezika dahće; a ako ga se okaniš – on opet dahće. Takvi su ljudi koji Naše dokaze smatraju lažnim, zato kazuj događaje da bi oni razmislili.” (7:175-176)

مَثَلُ الَّذِينَ حُمِّلُوا التَّوْرَاةَ ثُمَّ لَمْ يَحْمِلُوهَا كَمَثَلِ الْحِمَارِ يَحْمِلُ أَسْفَارًا بِئْسَ مَثَلُ الْقَوْمِ الَّذِينَ كَذَّبُوا بِآيَاتِ اللَّهِ وَاللَّهُ لَا يَهْدِي الْقَوْمَ الظَّالِمِينَ

“Primjer onih kojima je Tevrat u breme dat, pa ga potom ne nose, slični su magarcu koji knjige nosi. O kako su loši oni koji poriču Allâhove ajete! A Allâh neće ukazati na pravi put narodu nasilničkom.” (62:5)

إِنَّ شَرَّ الدَّوَابَّ عِندَ اللّهِ الصُّمُّ الْبُكْمُ الَّذِينَ لاَ يَعْقِلُونَ وَلَوْ عَلِمَ اللّهُ فِيهِمْ خَيْرًا لَّأسْمَعَهُمْ وَلَوْ  أَسْمَعَهُمْ لَتَوَلَّواْ وَّهُم مُّعْرِضُونَ

“Najgora su bića kod Allâha oni koji su gluhi i nijemi, koji neće da shvaćaju. Da Allâh zna da od njih može biti ikakva dobra, učinio bi da čuju, a da je učinio i da čuju, oni bi se opet okrenuli, jer oni i inače glave okreću.” (8:22-23)