Eutanazija zbog prekraćivanja muka

Autor: al-Ladžnah ad-Dâ’imah

Izvor: Fatâwâ al-Ladžnah ad-Dâ’imah (25/85/19165)

Pitanje: Tražim fetvu u vezi sa temom o kojoj se diskutovalo na medicinskome programu kojega sam slušao. Tema je bila: Da li je pacijentu koji nema šansu sa oporavak dozvoljeno da zatraži da umre i da li se njegov zahtjev treba ispuniti da bi mu se prekratile muke? Govornik je rekao da je pacijentu bolje da umre ukoliko on na primjer boluje od raka i nema šansu za oporavak. Da li je dozvoljeno ispuniti želju pacijenta i ubiti ga, da bi se okončala njegova neprestana bol? Govornik je spomenuo knjigu “al-Huqûq” (Prava) i rekao da je pravo čovjeka da odluči kada njegov život treba završiti, ukoliko je njegov život njemu i drugima postao izvor bola i patnje. Koje je islâmsko mišljenje o ovome pitanju?

Odgovor: Pacijentu je zabranjeno ubrzati svoju smrt, bilo to samoubistvom ili uzimanjem medicine koja će ga usmrtiti. Doktoru, medicinskoj sestri ili bilo kojoj drugoj osobi je takođe zabranjeno izvršiti zahtjev pacijenta, čak i u slučaju da je njegova bolest neizlječiva. Ukoliko bi neko sudjelovao u ovome imao bi udio u grijehu, jer bi namjerno i bez prava ubio čovjeka čiji je život zaštićen Šerijatom. Postoje jasni Šerijatski tekstovi koji zabranjuju bespravno ubijanje ljudi. Allâh سبحانه وتعالى je rekao:

وَلَا تَقْتُلُوا النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلَّا بِالْحَقِّ

“Ne ubijajte onog koga je Allâh zabranio ubiti, osim kada to pravda zahtijeva” (6:151)

Allâh سبحانه وتعالى je takođe rekao:

وَلَا تَقْتُلُوا أَنْفُسَكُمْ ۚ إِنَّ اللَّهَ كَانَ بِكُمْ رَحِيمًا وَمَنْ يَفْعَلْ ذَٰلِكَ عُدْوَانًا وَظُلْمًا فَسَوْفَ نُصْلِيهِ نَارًا ۚ وَكَانَ ذَٰلِكَ عَلَى اللَّهِ يَسِيرًا

“i sami sebe ne ubijajte! Allâh je doista prema vama milostiv! Onoga ko to nepravično i nasilno učini, Mi ćemo u Vatri pržiti, jer Allâhu je to lahko!” (4:29-30)

Od Abû Hurajre رضي الله عنه je autentično prenešeno da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao:

مَنْ تَرَدَّى مِنْ جَبَلٍ فَقَتَلَ نَفْسَهُ، فَهْوَ فِي نَارِ جَهَنَّمَ، يَتَرَدَّى فِيهِ خَالِدًا مُخَلَّدًا فِيهَا أَبَدًا، وَمَنْ تَحَسَّى سَمًّا فَقَتَلَ نَفْسَهُ، فَسَمُّهُ فِي يَدِهِ، يَتَحَسَّاهُ فِي نَارِ جَهَنَّمَ خَالِدًا مُخَلَّدًا فِيهَا أَبَدًا، وَمَنْ قَتَلَ نَفْسَهُ بِحَدِيدَةٍ، فَحَدِيدَتُهُ فِي يَدِهِ، يَجَأُ بِهَا فِي بَطْنِهِ فِي نَارِ جَهَنَّمَ خَالِدًا مُخَلَّدًا فِيهَا أَبَدًا

“Ko se baci s brda i (tako) izvrši samoubistvo – ući će pravo u Džahannamsku vatru, kroz koju će vječno propadati. Ko popije otrov i (tako) izvrši samoubistvo – pravo će u Džahannamsku vatru, u kojoj će vječno boraviti, svojom rukom držeći i pijući otrov. Ko nožem (željeznim predmetom) izvrši samoubistvo – pravo će u Džahannamsku vatru, u kojoj će vječno ostati, svojom rukom, nožem, sam sebi probadajući stomak.” (al-Bukhârî 5778)

Od Thâbita bin adh-Dhahhâka je prenešeno da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao:

 مَنْ قَتَلَ نَفْسَهُ بِشَىْءٍ فِي الدُّنْيَا عُذِّبَ بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ

“Ko se nečim ubije na ovome svijetu – time će biti mučen na Sudnjem Danu” (al-Bukhârî 6047)

Od Džunduba bin `Abdillâh je prenešeno da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao:

كَانَ فِيمَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ رَجُلٌ بِهِ جُرْحٌ، فَجَزِعَ فَأَخَذَ سِكِّينًا فَحَزَّ بِهَا يَدَهُ، فَمَا رَقَأَ الدَّمُ حَتَّى مَاتَ، قَالَ اللَّهُ تَعَالَى بَادَرَنِي عَبْدِي بِنَفْسِهِ،حَرَّمْتُ عَلَيْهِ الْجَنَّةَ

“Među onima koji su bili prije vas bio je jedan čovjek koji je imao ranu (na tijelu), pa je pao u očaj, uzeo nož i njime odrezao svoju ruku, a krv nije prestala teći sve dok nije umro. Uzvišeni Allâh (u vezi s njim) rekao je: ‘Moj rob Me sam sobom pretekao – lišio sam ga Džannah’.” (al-Bukhâri 3463)

Zbog toga je poslanik صلى الله عليه وسلم zabranio ljudima da priželjkuju smrt da bi prekratili svoje muke. Od Anasa bin Mâlika رضي الله عنه je prenešeno da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao:

لاَ يَتَمَنَّيَنَّ أَحَدٌ مِنْكُمُ الْمَوْتَ لِضُرٍّ نَزَلَ بِهِ، فَإِنْ كَانَ لاَ بُدَّ مُتَمَنِّيًا لِلْمَوْتِ فَلْيَقُلِ اللَّهُمَّ أَحْيِنِي مَا كَانَتِ الْحَيَاةُ خَيْرًا لِي، وَتَوَفَّنِي إِذَا كَانَتِ الْوَفَاةُ خَيْرًا لِي

“Neka niko od vas ne priželjkuje smrt zbog nesreće koja ga je zadesila! A ako bude želio smrt u stanju kada više ne može izdržati, neka kaže: ‘Allâhu, poživi me ukoliko je život bolji za mene, a usmrti me ako je za mene bolja smrt!'” (al-Bukhâri 6351)

Od Abû Hurajre رضي الله عنه je prenešeno da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao:

وَلاَ يَتَمَنَّيَنَّ أَحَدُكُمُ الْمَوْتَ إِمَّا مُحْسِنًا فَلَعَلَّهُ أَنْ يَزْدَادَ خَيْرًا، وَإِمَّا مُسِيئًا فَلَعَلَّهُ أَنْ يَسْتَعْتِبَ

“i neka niko od vas ne priželjkuje smrt! Ili je dobročinitelj, pa će mu se možda povećati dobra djela, ili je griješnik, pa će se možda pokajati.” (al-Bukhâri 5673)

Na isti način kao što je osobi zabranjeno da priželjkuje smrt ili da moli Allâha za to, izvršavanje samoubistva ili sudjelovanje u tome se smatra prijestupom i kršenjem Allâhovih zakona i svetih granica koje je postavio. Činjenje ovoga nije u skladu sa strpljenjem sa Allâhovom odredbom. To je suprotstavljanje Allâhovoj odredbi i nezadovoljstvo Allâhovome mudrošću iskušavanja Svojih robova i u dobru i u zlu. Allâh سبحانه وتعالى je rekao:

وَنَبْلُوكُم بِالشَّرِّ وَالْخَيْرِ فِتْنَةً

“Mi vas stavljamo na kušnju i u dobru i u zlu” (21:35)

Allâh može neke od Svojih robova pogoditi bolešću, a On je Mudar u onome što čini i Znalac o onome što je najbolje za Njegove robove – jer to robu može donijeti dobro, povećati njegova dobra djela, povećati njegov Îmân i približiti ga Allâhu njegovim predavanjem Njegovoj odredbi, pokornošću, Tawakkulom (oslanjanjem na Allâha) i upućivanjem dova. Ukoliko nekoga pogodi bolest, on se treba nadati Allâhovoj nagradi i biti strpljiv sa tom nesrećom. Strpljenjem sa nesrećom se može zaraditi Allâhovo zadovoljstvo, te povećati nebeska nagrada i stepen na Âkhiretu. Ovo podržava i hadîth koji je prenio Suhajb رضي الله عنه, da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao:

عَجَبًا لأَمْرِ الْمُؤْمِنِ إِنَّ أَمْرَهُ كُلَّهُ خَيْرٌ وَلَيْسَ ذَاكَ لأَحَدٍ إِلاَّ لِلْمُؤْمِنِ إِنْ أَصَابَتْهُ سَرَّاءُ شَكَرَ فَكَانَ خَيْرًا لَهُ وَإِنْ أَصَابَتْهُ ضَرَّاءُ صَبَرَ فَكَانَ خَيْرًا لَهُ

“Čudan li je primjer vjernika! Svako stanje u kojem se nađe je khajr za njega, a to nije slučaj ni sa kim drugim osim vjernika; Ako ga zadesi kakva radost on se na njoj zahvali, pa zato biva nagrađen, a ako ga zadesi kakva nedaća on se strpi pa i za to biva nagrađen.” (Muslim 2999)

Allâh سبحانه وتعالى je rekao:

وَالصَّابِرِينَ عَلَىٰ مَا أَصَابَهُمْ

“i one koji strpljivo podnose nevolje koje ih zadese” (22:35)

On سبحانه وتعالى je takođe rekao:

وَبَشِّرِ الصَّابِرِينَ الَّذِينَ إِذَا أَصَابَتْهُم مُّصِيبَةٌ قَالُوا إِنَّا لِلَّهِ وَإِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ

“A ti obraduj strpljive; one koji, kada ih kakva nevolja zadesi, samo kažu: ‘Mi smo Allâhovi i Njemu ćemo se vratiti'” (2:155-156)

Allâh سبحانه وتعالى je takođe rekao:

وَالصَّابِرِينَ وَالصَّابِرَاتِ

“i strpljivim muškarcima i strpljivim ženama” (33:35)

 أَعَدَّ اللَّهُ لَهُم مَّغْفِرَةً وَأَجْرًا عَظِيمًا

“Allâh je, doista, za sve njih oprost i veliku nagradu pripremio” (33:35)

Anas رضي الله عنه je prenio da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao:

إِذَا أَرَادَ اللَّهُ بِعَبْدِهِ الْخَيْرَ عَجَّلَ لَهُ الْعُقُوبَةَ فِي الدُّنْيَا وَإِذَا أَرَادَ اللَّهُ بِعَبْدِهِ الشَّرَّ أَمْسَكَ عَنْهُ بِذَنْبِهِ حَتَّى يُوَفَّى بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ  إِنَّ عِظَمَ الْجَزَاءِ مَعَ عِظَمِ الْبَلاَءِ وَإِنَّ اللَّهَ إِذَا أَحَبَّ قَوْمًا ابْتَلاَهُمْ فَمَنْ رَضِيَ فَلَهُ الرِّضَا وَمَنْ سَخِطَ فَلَهُ السَّخَطُ

“Kada Allâh želi robu dobro, požuri mu kaznu na dunjaluku, a kada Allâh želi robu zlo, ostavlja ga sa njegovim grijesima dok ne dođe na Sudnji dan. Velika nagrada je sa velikim iskušenjima. Kada Allâh zavoli jedan narod on ga iskuša, pa ko bude time zadovoljan imaće nagradu za to, a ko se rasrdi biće kažnjen.” (at-Tirmidhî 2396)

Mus`ab bin Sa`d je od svoga oca رضي الله عنهما prenio:

 قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ النَّاسِ أَشَدُّ بَلاَءً قَالَ “‏ الأَنْبِيَاءُ ثُمَّ الأَمْثَلُ فَالأَمْثَلُ فَيُبْتَلَى الرَّجُلُ عَلَى حَسَبِ دِينِهِ فَإِنْ كَانَ دِينُهُ صُلْبًا اشْتَدَّ بَلاَؤُهُ وَإِنْ كَانَ فِي دِينِهِ رِقَّةٌ ابْتُلِيَ عَلَى حَسَبِ دِينِهِ فَمَا يَبْرَحُ الْبَلاَءُ بِالْعَبْدِ حَتَّى يَتْرُكَهُ يَمْشِي عَلَى الأَرْضِ مَا عَلَيْهِ خَطِيئَةٌ ” ‏

Upitao sam: Allâhov poslaniče, koji će ljudi imati najteža iskušenja? On reče: “Vjerovjesnici, potom najuzorniji i najbolji. Čovjek će biti stavljan na iskušenje prema jačini svoje vjere; Ako je čvrst u svojoj vjeri, njegovo će iskušenje biti teško, a ako je slab u svojoj vjeri, biti će iskušan prema jačini svoje vjere. Iskušenje će neprestano biti uz roba sve dok ne bude hodao po zemlji bez grijeha”. (at-Tirmidhî 2398)

Abû Hurajrah رضي الله عنه je prenio da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao:

مَا يَزَالُ الْبَلاَءُ بِالْمُؤْمِنِ وَالْمُؤْمِنَةِ فِي نَفْسِهِ وَوَلَدِهِ وَمَالِهِ حَتَّى يَلْقَى اللَّهَ وَمَا عَلَيْهِ خَطِيئَةٌ

“Vjernik i vjernica će neprestano imati iskušenja u sebi, svojoj djeci i svojim imecima – sve dok se ne susretnu sa Allâhom bez ijednoga grijeha” (at-Tirmidhî 2399)

Stoga je osobi koja boluje od neke bolesti zabranjeno izvršiti samoubistvo, jer život čovjeka nije njegov nego je vlasništvo Allâha, koji je odredio sudbine i vremena smrti. Djela svakoga čovjeka završavaju njegovome smrću, a život vjernika njemu daje nadu za onim što je dobro. Moguće je da će vjernici učiniti pokajanje za grijehe koje su počinili i povećati svoja dobra djela kao što su namaz, post, Zakâh, Hadždž, podsjećanje na Allâha i upućivanje dove Allâhu, tako da će ih Allâh uzdići na najviše stepene Džannah. Osim toga, bolesna osoba i dalje dobija nagradu za sva dobra djela koja je činila dok je bila zdrava, kao što je autentično prenešeno u Sahîh hadîthu.

Što se tiče onih doktorâ koji su saglasni sa izvršavanjem zahtjeva bolesnika o samoubistvu ili im pomažu u tome, oni time čine grijeh. Njihov pogled je ograničen i pokazuje njihovo neznanje. Oni na život čovjeka i njegov nastavak gledaju sa aspekta posjedovanja životinjske snage, autoriteta, zabave i arogancije. Oni ga ne vide kao život gdje robovi mogu živjeti povezani sa svojim Gospodarom, sakupljajući dobra djela. Njihova srca su smekšana i osjećaju poniznost i mir, upućujući molbe Allâhu سبحانه وتعالى – što robove čini najdražima i najbližima Allâhu, za razliku od onih koji se ponašaju surovo i oholo i koriste svoju životinjsku snagu da čine ono čime Allâh عز وجل nije zadovoljan.

Osim toga, Allâh سبحانه je u stanju izliječiti sve bolesnike i ono što se danas ljudima čini nemogućim i neizlječivim sutra Allâhovome moći može biti moguće i izlječivo. Za Njega ništa na ovoj zemlji i nebesima nije nemoguće.