Autor: Imâm Muhammad al-Amîn aš-Šanqîtî (umro 1393)

Izvor: Adhwâ’-ul-Bajân (5/60)

Allâh تَبَارَكَ وَتَعَالَى je rekao:

أَفَلَا يَتَدَبَّرُونَ الْقُرْآنَ أَمْ عَلَى قُلُوبٍ أَقْفَالُهَا

“Kako oni ne razmisle o Qur’ânu, ili su im na srcima katanci!” (47:24)

Poznato je da onaj ko ne razmišlja o Qur’ânu, što znači da ga čita, shvata, razumije njegovo značenje i praktikuje ga, okrenuo leđa Qur’ânu. Takva osoba ne razmišlja o Qur’ânu, te se na taj način na njega odnosi osuda i prijekor koji se spominje u âjetima – u slučaju da mu je Allâh dao razum kojim je u stanju razmišljati. Allâhov poslanik صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم se požalio Allâhu na svoj narod koji nije razmišljao o Qur’ânu. Allâh تَعَالَى je rekao:

وَقَالَ الرَّسُولُ يَا رَبِّ إِنَّ قَوْمِي اتَّخَذُوا هَذَا الْقُرْآنَ مَهْجُورًا

“Poslanik je rekao: “Gospodaru moj, zaista narod moj ovaj Qur’ân izbjegava!”” (25:30)

Ovi âjeti dokazuju da su muslimani dužni razmišljati o Qur’ânu, razumjeti ga, studirati ga i praktikovati ga.