Autor: Šajkh-ul-Islâm Ahmad bin Tajmijjah

Izvor: Madžmû`-ul-Fatâwâ (4/157-158)

Ekstremni filozofi kažu da Allâhov poslanik ﷺ nije imao znanje o teoretskome znanju. Jedino što je znao bila su pitanja na bazi djela, kao `ibâdah i karakter. Što se teoretskoga znanja tiče, oni smatraju da filozofi imaju više znanja i od njega i od drugih poslanika.

Ovi ljudi kažu da je `Alî bio filozof, i da je imao više znanja od Allâhovoga poslanika ﷺ o teoretskome znanju. Isto tako smatraju da je Hârûn bio filozof i da je imao više znanja od Mûsâa o tome.

Mnogi od njih veličaju Faraona i nazivaju ga “koptski Platon”. Oni kažu da je čovjek iz Madjana, koji je udao svoju kćer za Mûsâa – za kojeg neki kažu da je bio Šu`ajb عَلَيْهِ السَّلَامُ – bio Platon, učitelj Aristotela. Oni takođe kažu da je Aristotel bio al-Khidr, kao i mnoga druga neznanja i zablude za koje samo Allâh zna.

Najmanje što se može reći o njima je da nemaju znanje o historiji poslanika. Oni su svi složni da je Aristotel bio ministar Aleksandra makedonskog, sina Filipova. On je živio 300 godina prije Mesije.

Neki od njih vjeruju da je on u Qur’ânu spomenuti Dhûl-Qarnajn, a da je Aristotel bio Dhûl-Qarnajnov ministar. Ovo je međutim čisto neznanje. Aleksandar, sin Filipov, nikada nije dosegao zemlju turaka. Došao je samo do Persije. On isto tako nije ni sagradio zid.

U Qur’ânu spomenuti Dhûl-Qarnajn je međutim dosegao istoke i zapade. Isto tako je živio prije Aleksandra, sina Filipova. Kaže se da se zvao Aleksandar, sin Daraov. Obožavao je samo Allâha, dok su drugi i njegovi ljudi bili mušrici, koji su obožavali nebeska tijela i kipove – i bavili se magijom. Na isti način su Aristotel i njegov grčki narod bili mušrici, koji su obožavali kipove i bavili se magijom. Oni su pisali o ovim pitanjima, predaje o njima su dobro poznate i oni su iza sebe ostavili jasne i očigledne tragove koji to dokazuju.

Šta onda ovo ima sa drugim?