Autor: Imâm Muhammad Nâsir-ud-Dîn al-Albânî

Izvor: Salât-ul-`Îdajn dîl-Musallâ hijâ as-Sunnah, strana 15-20

Više je učenjaka spomenulo da u Muhammadovu صلى الله عليه وسلم uputu spada da se dva Bajram-namaza uvijek obavljaju na Musalli.

Mnogi ahâdîth ovo podržavaju, i zato ću ja navesti neke od njih, da bi uvaženi čitalac vidio da je ono što navodim ispravno. Ja kažem:

Prvi hadîth: Od Abû Sa`îda al-Khudrî se prenosi da je rekao:

كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْرُجُ يَوْمَ الْفِطْرِ وَالأَضْحَى إِلَى الْمُصَلَّى، فَأَوَّلُ شَىْءٍ يَبْدَأُ بِهِ الصَّلاَةُ ثُمَّ يَنْصَرِفُ، فَيَقُومُ مُقَابِلَ النَّاسِ، وَالنَّاسُ جُلُوسٌ عَلَى صُفُوفِهِمْ، فَيَعِظُهُمْ وَيُوصِيهِمْ وَيَأْمُرُهُمْ، فَإِنْ كَانَ يُرِيدُ أَنْ يَقْطَعَ بَعْثًا قَطَعَهُ، أَوْ يَأْمُرَ بِشَىْءٍ أَمَرَ بِهِ، ثُمَّ يَنْصَرِفُ

“Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم bi izlazio na Musallu na dan Fitra i dan Adhhâ. Prvo bi obavio namaz, a zatim bi se okrenuo prema ljudima, koji bi sjedili u saffovima. Održao bi im predavanje, davao savjete i oporuke, i zapovijedao im koristan rad. Ukoliko bi htio poslati neko izaslanstvo, poslao bi ga, a ukoliko bi htio narediti nešto, naredio bi. Zatim bi otišao.”

Abû Sa`îd je rekao:

فَلَمْ يَزَلِ النَّاسُ عَلَى ذَلِكَ

“Na tome su ljudi i dalje ostali.”

Hadîth bilježe al-Bukhârî (2/259-260), Muslim (3/20), an-Nasâ’î (1/234), al-Muhâmilî u ”Kitâb-ul-`Îdajn” (2/86), Abû Nu`ajm u ”al-Mustakhradž” (2/10/2) i al-Bajhaqî (3/280).

Drugi hadîth: Prenosi se od `Abdullâha bin `Umara رضي الله عنهما da je rekao:

كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَغْدُو إِلَى الْمُصَلَّى، وَالْعَنَزَةُ بَيْنَ يَدَيْهِ، تُحْمَلُ وَتُنْصَبُ بِالْمُصَلَّى بَيْنَ يَدَيْهِ فَيُصَلِّي إِلَيْهَا‏ وَذَلِكَ أَنَّ الْمُصَلَّى كَانَ فَضَاءً لَيْسَ فِيهِ شَىْءٌ يُسْتَتَرُ بِهِ

“Vjerovjesnik صلى الله عليه وسلم bi poranio na Musallu. Pred njim je nošen kopljasti štap i na Musalli usađivan ispred njega. On bi prema njemu klanjao, jer su klanjali na otvorenome polju i ispred njih nije bilo ništa.

Hadîth bilježe al-Bukhârî (1/354), Muslim (2/55), Abû Dâwûd (1/109), an-Nasâ’î (1/232), Ibn Mâdžah (1/392) i Ahmad (6286), a formulisanje hadîtha je od Ibn Mâdžah. Ono je najpotpunije, a njegov lanac prenosilaca je autentičan. Takođe ga bilježe al-Muhâmilî (2/26-36), Abûl-Qâsim aš-Šahâmî u ”Tuhfat-ul-`Îd” (14-16) i al-Bajhaqî (3/284-285).

Treći hadîth: Prenosi se od al-Barâ’ bin `Âzib رضي الله عنه da je rekao:

خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ أَضْحًى إِلَى الْبَقِيعِ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ وَقَالَ ‏”‏ إِنَّ أَوَّلَ نُسُكِنَا فِي يَوْمِنَا هَذَا أَنْ نَبْدَأَ بِالصَّلاَةِ، ثُمَّ نَرْجِعَ فَنَنْحَرَ، فَمَنْ فَعَلَ ذَلِكَ فَقَدْ وَافَقَ سُنَّتَنَا، وَمَنْ ذَبَحَ قَبْلَ ذَلِكَ فَإِنَّمَا هُوَ شَىْءٌ عَجَّلَهُ لأَهْلِهِ، لَيْسَ مِنَ النُّسُكِ فِي شَىْءٍ ‏”‏‏

“Vjerovjesnik صلى الله عليه وسلم je izašao na “al-Baqî`” (u drugoj predaji: na Musallu) i klanjao dva rekata, a onda se okrenuo prema nama i rekao: “Prvi obred što ćemo učiniti danas je obavljanje namaza, zatim ćemo se vratiti i zaklati (Qurbân). Pa ko tako uradi, postupio je prema našem Sunnah, a onaj ko zakolje prije toga je to požurio radi svoje familije, a to nema ništa sa obredom.”

Hadîth bilježe al-Bukhârî (2/372), Ahmad (4/282) i al-Muhâmilî (2, 90 i 96), a formulisanje hadîtha je od al-Bukhârî.

Kada su ti ovi ahâdîth poznati, vidiš da oni predstavljaju upečatljivi dokaz da obavljanje Bajramskih namaza na Musalli spada u Sunnah. Ovaj stav ima većina učenjaka. Imâm al-Baghawî kaže u “Šarh-us-Sunnah”:

“Sunnah je da Imâm izađe na Musallu da obavi Bajramske namaze ukoliko ne postoji neka prepreka. U tome slučaju se oni obavljaju u džamiji.”

To znači lokalnoj džamiji.

Imâm an-Nawawî je rekao u “Šarh Sahîh Muslim” kada je davao komentar na prvi hadîth:

“Ovo je dokaz za onoga ko kaže da je preporučeno izaći i obaviti Bajramski namaz na Musalli, te da je to bolje od njegovoga obavljanja u džamiji. Ovo djelo su ljudi praktikovali u većini zemalja.”