Govornik: Imâm Sâlih bin Fawzân al-Fawzân

Izvor:

Pitanje: Neki učitelji na našem fakultetu kažu da svaka muslimanska sekta ima pozitivne strane i da je dobro prisvajati od svake sekte te pozitivne strane. Primjer toga je ugledanje na Sûfijjah kada je u pitanju pozivanje u vjeru, način prenošenja i neke druge dobre stvari. Da li je ovo detaljiziranje ispravno?

Odgovor: Kao što vam je poznato, oni imaju princip koji nazivaju “zlatni princip”; kažu da se trebamo ujediniti na onome na čemu se slažemo, a opravdati jedni druge po pitanju onoga u čemu se razilazimo. Ovaj govor (iz pitanja) zasnovan je na tom principu. Ne, to nije dozvoljeno. Mi ne opravdavamo jedni druge po pitanju onoga u čemu se razilazimo, nego se vraćamo na dokaz. Istina je sa onim ko ima dokaz i on je u pravu, dok onaj ko je u kontradiktornosti sa dokazom griješi – a mi nismo zadovoljni greškama i ne pravimo kompromise sa Allâhovom عَزَّ وَ جَلَّ vjerom. Onaj ko je u kontradiktornosti sa dokazom je odbijen, a mi uzimamo samo od onih koji imaju dokaz – bez obzira o kome se radi. Istina je sjena za vjernika i on je uzima gdje god je nađe. A što se tiče govora da ćemo opravdati jedni druge i tolerisati razilaženja a ujediniti se na onome na čemu se slažemo… Hoćemo li opravdati one koji obožavaju druge mimo Allâha? Hoćemo li opravdati one koji obožavaju grobove? Na čemu se onda ujedinjavamo? Ujedinjavamo li se samo na imenu “Islâm”? Ime “Islâm” samo po sebi nije dovoljno, nego se islâm mora sprovesti u praksu.

Ovaj princip koji se naziva zlatni princip je dakle neistinit. Prisvojen je od strane nekih mladih, ili od nekih sektaša – a to je neistinit princip koji nije u skladu sa Qur’ânom i Sunnetom. Allâh nije rekao “opravdajte jedni druge”, nego je rekao:

فَإِن تَنَازَعْتُمْ فِي شَيْءٍ فَرُدُّوهُ إِلَى اللّهِ وَالرَّسُولِ

“A ako se u nečemu ne slažete, obratite se Allâhu i Poslaniku” (4:59)

Nije dakle rekao “opravdajte jedni druge i neka svako ostane na onome na čemu je”.