Autor: Imâm Ibn-ul-Džawzî

Izvor: Sifat-us-Safwah (1/98-111)

Njegovo ime i porodica

On se zove `Abdullâh bin `Uthmân bin `Âmir bin `Amr bin Ka`b bin Sa`d bin Tajm bin Murrah bin Ka`b bin Luajj.

Njegova majka se zvala Umm-ul-Khajr Salmâ bint Sakhr bin `Âmir, a umrla je kao muslimanka.

Što se njegovoga imena tiče, postoje tri stava.

Prvi: `Â’išah je rekla da je bila upitana zašto je Abû Bakr dobio ime `Atîq, i rekla je slijedeće:

Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم ga je pogledao i rekao: Ovo je Allâhov oslobođeni (`Atîq) od vatre.

Drugi: Njegova majka mu je dala to ime, a ovaj stav ima Mûsâ bin Talhah.

Treći: Razlog je bilo njegovo lijepo lice. Ovaj stav ima al-Lajth bin Sa`d. Ibn Qutajbah je rekao:

Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم mu je dao to ime zbog njegovoga lijepoga lica, i ime as-Siddîq, i rekao:

Nakon mene će biti dvanaest khalîfâ, Abû Bakr će živjeti samo kratko vrijeme.

`Alî bin Abî Tâlib se običavao zakleti Allâhom i reći:

Uistinu je Allâh sa nebesa objavio Abû Bakrovo ime as-Siddîq.

Njegov izgled

Abû Bakr رضي الله عنه je bio malen, imao je mala ramena, uzak oblik lica i istureno čelo. Odjeća mu je spadala sa kukova, a bradu je farbao kanom.

Qajs bin Abî Hâzim je rekao:

Ušli smo kod Abû Bakra, a on je bio mršav i blijed čovjek.

Njegov rani Islâm

Hassân bin Thâbit, Ibn `Abbâs, Asmâ’ bint Abî Bakr i Ibrâhîm an-Nakha`î su rekli:

Abû Bakr je prvi postao Musliman.

Jûsuf bin Ja`qûb bin al-Mâdžishûn je rekao:

Nadživio sam moga oca i naše učenjake kao što su Muhammad bin al-Munkadir, Rabî`ah bin `Abdir-Rahmân, Sâlih bin Kajsân, Sa`d bin Ibrâhîm i `Uthmân bin Muhammad al-Akhnasî, a niko od njih nije sumnjao da je Abû Bakr bio prvi Musliman.

Ibn `Abbâs je rekao:

Abû Bakr je bio prvi koji je obavljao namaz, da mu Se Allâh smiluje.

`Abdullâh bin Imâm je prenio od Ibrâhîma, koji je rekao:

Abû Bakr je prvi Musliman.

Njegova djeca

Njegova djeca sa ženom Qatîlah su `Abdullâh i Asmâ’. Njegova djeca sa Umm Rumân su `Abdur-Rahmân i `Â’išah. Sa ženom Asmâ’ bint `Umajs je imao sina Muhammada. Sa ženom Habîbah bint Khâridžah bin Zajd je imao ćerku Umm Kulthûm. Kada je Abû Bakr učinio hidžru u al-Madînah, živio je kod Khâridže i oženio njegovu ćerku. Asmâ’ se udala za az-Zubajra, koji se kasnije razveo od nje. Ona je onda živjela sa njihovim sinom, `Abdullâhom, sve dok on nije bio ubijen, i živjela je sto godina. `Abdur-Rahmân je sa mušricima bio učesnik bitke na Badru, a kasnije je postao Musliman. Muhammad je bio pobožan čovjek Qurajša, ali je učestvovao u udaru protiv `Uthmâna. Nakon toga ga je Alî bin Abî Tâlib postavio za namjesnika u Egiptu, ali je tamo ubijen od strane pristalica Mu`âwije. Što se Umm Kulthûm tiče, ona se udala za Talhu bin `Ubajdillâh رضي الله عنه.

Neka od njegovih velikih djela

Asmâ’ bint Abî Bakr je rekla:

”Čovjek je vrišteći došao kod Abû Bakra i rekao: ”Tvoj prijatelj (Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم) umire”. On tada pojuri i uđe u džamiju i reče: ”Teško vama! Hoćete li da ubijete čovjeka zato što kaže ‘Allâh je moj Gospodar’? On vam je došao od vašega Gospodara sa jasnim dokazima!” Tada oni pustiše Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم i okrenuše se prema Abû Bakru.”

Anas je rekao:

”Kada su noću trebali ući u pećinu, Abû Bakr je rekao: ”Allâhov poslaniče, pusti me da prvi uđem. Možda ima zmija ili nešto drugo što će me ubiti prije tebe.” On صلى الله عليه وسلم je rekao: ”Uđi.” Abû Bakr je ušao i dotakao je rukom svaki kamen koji je vidio. Onda je razderao svoju odjeću i popunio sve rupe. Kada je i dalje ostao kamen, stavio je tu svoju petu. Nakon toga je uveo Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم. Slijedećega jutra ga je Allâhov Poslanik صلى الله عليه وسلم upitao: ”Abû Bakr, gdje je tvoja odjeća?” Abû Bakr tada ispriča šta je uradio. Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم tada podiže ruke i reče: ”Ô Allâhu, dopusti Abû Bakru da bude sa mnom na mome nivou na Sudnjem Danu”. U skladu s tim je Allâh objavio da mu je uslišao dovu.”

`Umar bin al-Khattâb je rekao:

”Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم nam je naredio da udjelimo sadaqu koja je odgovarala mojoj svoti novca. Rekao sam: ”Danas ću prestići Abû Bakra”. Zatim sam došao sa pola moga novca a Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم me je upitao: ”Šta si ostavio tvojoj familiji?” Rekao sam: ”Polovinu.” Nakon toga je došao Abû Bakr sa svime što je imao pa mu je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao: ”Šta si ostavio tvojoj familiji?” On je rekao: ”Allâha i Njegovoga poslanika.” Tada sam rekao: ”Nikada se više neću takmičiti sa tobom.”

Neke od njegovih izvrsnih vrlina i visokih statusa

Historičari su naveli da je Abû Bakr bio sa Allâhovim poslanikom صلى الله عليه وسلم u bici na Badru i svim drugim bitkama. Nije propustio ni jednu bitku, a čvrsto je stajao uz Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم i u bici na Uhudu kada su ljudi doživjeli poraz.

U bici na na Tabûku mu je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم dao Veliku zastavu.

Na dan kada je postao Musliman, imao je četrdeset hiljada dirhema, i upotrijebio ih je da oslobodi Muslimane i da ih ojača.

Bio je prvi koji je sakupio Qur’ân. Nije pio alkohol ni u Džâhilijjetu niti u Islâmu.

Muhammad bin Ishâq je naveo da su desetorica postali Muslimani preko njega. Petorica od njih su bili `Uthmân bin `Affân, Talhah bin `Ubajdillâh, az-Zubajr, Sa`d bin Abî Waqqâs i `Abdur-Rahmân bin `Awf رضي الله عنهم.

Abû Sa`îd je rekao:

خَطَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏إِنَّ اللَّهَ خَيَّرَ عَبْدًا بَيْنَ الدُّنْيَا وَبَيْنَ مَا عِنْدَهُ، فَاخْتَارَ مَا عِنْدَ اللَّهِ ‏فَبَكَى أَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ فَقُلْتُ فِي نَفْسِي مَا يُبْكِي هَذَا الشَّيْخَ إِنْ يَكُنِ اللَّهُ خَيَّرَ عَبْدًا بَيْنَ الدُّنْيَا وَبَيْنَ مَا عِنْدَهُ فَاخْتَارَ مَا عِنْدَ اللَّهِ، فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هُوَ الْعَبْدَ، وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ أَعْلَمَنَا‏.‏ قَالَ يَا أَبَا بَكْرٍ لاَ تَبْكِ، إِنَّ أَمَنَّ النَّاسِ عَلَىَّ فِي صُحْبَتِهِ وَمَالِهِ أَبُو بَكْرٍ، وَلَوْ كُنْتُ مُتَّخِذًا خَلِيلاً مِنْ أُمَّتِي لاَتَّخَذْتُ أَبَا بَكْرٍ، وَلَكِنْ أُخُوَّةُ الإِسْلاَمِ وَمَوَدَّتُهُ، لاَ يَبْقَيَنَّ فِي الْمَسْجِدِ باب إِلاَّ سُدَّ إِلاَّ باب أَبِي بَكْرٍ ‏

”Allâhov Poslanik صلى الله عليه وسلم je, držeći govor, kazao: ”Allâh عز وجل je prepustio čovjeku da izabere ili dobro ovoga svijeta ili ono koje ga čeka kod Njega, pa je odabrao ono koje ga čeka kod Allâha.” Abû Bakr رضي الله عنه zaplaka. Ja sam u sebi rekao: “Što rasplaka ovoga starca? To što je Allâh dao čovjeku da sam izabere ili dobro ovoga svijeta ili ono što je kod Njega, pa on odabra ono što je kod Allâha?” A Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم je bio taj rob, a Abû Bakr je bio najučeniji među nama. Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم tada reče: “Abû Bakre, ne plači. Za mene je od svijeta najdarežljiviji po svojoj imovini i druželjubivosti Abû Bakr. Kada bih od svojih sljedbenika uzimao sebi iskrenoga prijatelja, uzeo bih sigurno Abû Bakra, ali islâmsko bratstvo i islâmska ljubav… (su bolji). Neka se sva (sporedna) vrata masdžida zatvore osim vratâ Abû Bakra.”” (al-Bukhârî 466 i Muslim 2382)

Sahl bin Sa`d as-Sâ`idî رضي الله عنه je rekao:

أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَهَبَ إِلَى بَنِي عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ لِيُصْلِحَ بَيْنَهُمْ فَحَانَتِ الصَّلاَةُ فَجَاءَ الْمُؤَذِّنُ إِلَى أَبِي بَكْرٍ فَقَالَ أَتُصَلِّي لِلنَّاسِ فَأُقِيمَ قَالَ نَعَمْ‏.‏ فَصَلَّى أَبُو بَكْرٍ، فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالنَّاسُ فِي الصَّلاَةِ، فَتَخَلَّصَ حَتَّى وَقَفَ فِي الصَّفِّ، فَصَفَّقَ النَّاسُ ـ وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ لاَ يَلْتَفِتُ فِي صَلاَتِهِ ـ فَلَمَّا أَكْثَرَ النَّاسُ التَّصْفِيقَ الْتَفَتَ فَرَأَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَأَشَارَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنِ امْكُثْ مَكَانَكَ، فَرَفَعَ أَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ يَدَيْهِ، فَحَمِدَ اللَّهَ عَلَى مَا أَمَرَهُ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ ذَلِكَ، ثُمَّ اسْتَأْخَرَ أَبُو بَكْرٍ حَتَّى اسْتَوَى فِي الصَّفِّ، وَتَقَدَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى، فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ ‏يَا أَبَا بَكْرٍ مَا مَنَعَكَ أَنْ تَثْبُتَ إِذْ أَمَرْتُكَ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ مَا كَانَ لاِبْنِ أَبِي قُحَافَةَ أَنْ يُصَلِّيَ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم‏

”Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم je otišao kod Banû `Amr bin `Awf da ih izmiri. U međuvremenu je nastupilo vrijeme (Ikindije) i Mu’adhdhin je prišao Abû Bakru i rekao: ”Da li ćeš ti svijetu klanjati?” Zatim sam, kaže Bilâl, proučio Iqâmah, a Abû Bakr je rekao: “Da” i otpočeo klanjati. Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم došao je dok je svijet još bio u namazu, očistio sebi prolaz i stao u (prvi) saff. Svijet je klepetao rukama, ali se Abû Bakr u toku klanjanja svoga namaza nije obazirao. Kada je svijet počeo previše klepetati, on se okrenuo i ugledao Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم. Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم mu je rukom pokazao da ostane na svome mjestu. Tada je Abû Bakr رضي الله عنه podigao svoje ruke i zahvalio Allâhu na onome što mu je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم naredio. Zatim se Abû Bakr povukao u prvi saff, a Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم je pošao naprijed i klanjao. Kada je završio namaz, rekao je: “Abû Bakre, šta te je omelo da nisi ostao na svome mjestu kada sam ti to naredio?” Abû Bakr je odgovorio: ”Nije prikladno da Ibn Abî Qahâfah (Abû Bakr, Abû Qahâfah je bio njegov otac) klanja ispred Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم” (al-Bukhâri 376, sa ”Mukhtasar Sahîh al-Bukhâri” od Imâma al-Albânîja, i Muslim 4/145-146, sa objašnjenjem od Imâma an-Nawawîja)

Abû Mûsâ al-Aš`arî je rekao:

مَرِضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاشْتَدَّ مَرَضُهُ فَقَالَ ‏مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ‏

”Kada je bolest Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم postala preteška, on صلى الله عليه وسلم je rekao: ”Neka Abû Bakr predvodi ljude u namazu”.” (Muslim 420)

Abû Hurajrah رضي الله عنه je prenio da je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao:

”Ničiji imetak mi nije bio od koristi kao Abû Bakrov imetak.” Tada je Abû Bakr počeo plakati i rekao je: ”Allâhov poslaniče, čiji smo ja i moj imetak ako nismo tvoji?”

Ibn `Umar je rekao:

”Bio sam kod Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم zajedno sa Abû Bakrom as-Siddiq. On je na sebi imao ogrtač koji je bio poderan na prsima. Tada se Džibrîl spustio i rekao: ”O Muhammade, zašto ja vidim Abû Bakra sa ogrtačem koji je poderan na prsima?” On صلى الله عليه وسلم je rekao: ”Džibrîl, on je udijelio sadaqu prije Pobjede.” On je rekao: ”Allâh عز وجل te pozdravlja i kaže da mu kažeš: ”Jesi li zadovoljan ili nezadovoljan Mnome u tvome siromaštvu?”” Tada je Allâhov poslanik صلى الله عليه وسلم rekao: ”Abû Bakr, Allâh عز وجل te pozdravlja i pita: ”Jesi li zadovoljan ili nezadovoljan Mnome u tvome siromaštvu?”” Tada je Abû Bakr rekao: ”Kako da budem nezadovoljan mojim Gospodarom? Ja sam zadovoljan mojim Gospodarom. Ja sam zadovoljan mojim Gospodarom. Ja sam zadovoljan mojim Gospodarom.”

Muhammad bin Džubajr bin Mut`im je prenio od svoga oca:

أَتَتِ امْرَأَةٌ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَهَا أَنْ تَرْجِعَ إِلَيْهِ‏.‏ قَالَتْ أَرَأَيْتَ إِنْ جِئْتُ وَلَمْ أَجِدْكَ كَأَنَّهَا تَقُولُ الْمَوْتَ‏.‏ قَالَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ إِنْ لَمْ تَجِدِينِي فَأْتِي أَبَا بَكْرٍ

”Žena je došla kod Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم, a on joj je rekao da dođe kasnije. Tada je ona rekla: ”Šta da radim ako dođem pa te ne nađem? – kao da je mislila na smrt – Tada je on صلى الله عليه وسلم rekao: ”Idi kod Abû Bakra ako me ne nađeš.”” (al-Bukhâri 3659)

Muhammad bin al-Hanafijjah je rekao:

قُلْتُ لأَبِي أَىُّ النَّاسِ خَيْرٌ بَعْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَبُو بَكْرٍ‏.‏ قُلْتُ ثُمَّ مَنْ قَالَ ثُمَّ عُمَرُ‏.‏ وَخَشِيتُ أَنْ يَقُولَ عُثْمَانُ قُلْتُ ثُمَّ أَنْتَ قَالَ مَا أَنَا إِلاَّ رَجُلٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ

”Rekao sam mome ocu (`Alî bin Abî Tâlibu): ”Ko su najbolji ljudi nakon Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم?” On je rekao: ”Abû Bakr.” Ja sam rekao: ”A zatim?” On je rekao: ”`Umar.” Nakon toga sam se uplašio da će reći `Uthmân ako bih upitao ”A zatim?”, pa sam rekao: ”A zatim ti?” On je rekao: ”Ja sam samo jedan od muslimanâ.”” (al-Bukhâri 3671)

Abû Bakr je rekao:

”Volio bih da sam bio drvo koje se sažvakalo i pojelo.”

Abû Bakrova رضي الله عنه bolest i smrt

`Abdullâh bin `Umar je rekao:

”Razlog smrti Abû Bakra je bila smrt Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم. Tugovao je dok nije umro.”

Ibn Šihâb je rekao:

”Abû Bakr i al-Hârith bin Kaldah su jeli zaklano meso koje je poslano Abû Bakru kao poklon. Tada je al-Hârith rekao Abû Bakru: ”O nasljedniče Allahovoga poslanika صلى الله عليه وسلم, podigni ruke. Kunem se Allâhom da je otrovano. Ove godine ćemo ja i ti umrijeti istoga dana.” On je podigao ruke i kada se godina približila kraju, umrli su istoga dana.”

Rečeno je i da mu se bolest povećala nakon što se okupao jednoga hladnoga dana. Nakon toga je bio bolestan petnaest dana.

Abûs-Safar je rekao:

”Kada se Abû Bakr razbolio, ljudi su ga posjetili. Rekli su mu: ”Hoćemo li ti pozvati doktora?” On je rekao: ”Sreo sam Ga.” Oni su rekli: ”Šta je on rekao?” On je rekao: ”Ja radim ono što Ja hoću.””

`Â’išah je rekla:

”Kada je Abû Bakr obolio od bolesti od koje je kasnije umro, rekao je: ”Pogledajte koliko sam bogatiji postao otkako sam postao vladar, pa to pošaljite mome nasljedniku.” Pogledali smo i našli smo nubijskog roba koji mu je običavao nositi djecu i čuvara vrta koji mu je običavao zalijevati vrtove. Zatim smo ih poslali `Umaru. Harbî mi je prenio da je `Umar počeo plakati i rekao: ”Da se Allâh smiluje Abû Bakru, on je uistinu izmorio svoga nasljednika.””

Historičari kažu da je Abû Bakr umro noć na utorak između Akšama i Jacije, kada je bilo ostalo osam dana Džumâdâ al-Âkhirah, trinaeste godine po Hidžri. Imao je šezdeset i tri godine, a naredio je da ga nakon smrti okupa njegova žena Asmâ’, i da se sahrani pored Allâhovoga poslanika صلى الله عليه وسلم. `Umar mu je predvodio Džanâzu. Zatim su ga u mezar spustili njegov sin `Abdur-Rahmân, `Umar, `Uthmân i Talhah bin `Ubajdillâh.

Da mu se Allâh smiluje i da bude zadovoljan njime, da nas oživi sa njim, i da nam uzme živote dok ga budemo slijedili i voljeli.